Burna javna rasprava u Nišu o planovima za rudarenje zlata i bakra u blizini izvorišta „Studena“ protekla je uz proteste građana, pištaljke i poruke da voda ne sme biti predmet pregovora.

Opozicija je obećavala da će, ako pobedi u Zaječaru, sprečiti širenje rudnika ka tom gradu. Obišli smo mesta na kojima se vrše ispitivanja, razgovarali s aktivistima i stručnjacima, kao i sa predstavnicima Ziđina.

Gradovi širom sveta suočavaju se sa ozbiljnim problemima izazvanim klimatskim promenama – velike vrućine, plavljenje urbanih područja, a betonske površine dodatno pogoršavaju problem. Na nedavnom događaju u Nišu, stručnjaci su diskutovali o mogućim rešenjima zasnovanim na prirodi (NBS) koja mogu pomoći u smanjenju efekata ovih izazova i učiniti gradove otpornijim na klimatske promene.

Početkom ove decenije Srbija je dobila Institut za veštačku inteligenciju. Ovo je jedna od mera Vlade Srbije za razvoj AI. Čime se Institut bavi, za MIC govori  dr Milan Stojković, rukovodilac Istraživačke grupe za zelene tehnologije u veštačkoj inteligenciji.

Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora - gde ima najviše šuma i u kakvom su stanju? Kako se ove zemlje bore sa svim onim što preti šumama: štetočinama, bolestima, sušom, požarima, nepogama i klimatskim promenama?

Iako je u jednom trenutku izgledalo da će svetska klimatska konferencija propasti, postignut je proboj u sporu oko finansijske pomoći: Države su se složile da izdvoje bilionske sume za siromašnije zemlje.

Jul i avgust postaju sve opasniji po krave i konje koji slobodno pasu na pašnjacima Suve planine. Poslednjih godina svakog leta isti problem  – nema vode na jedinom pojilu na koji ove životinje dolaze decenijama. Glavni krivac su klimatske promene zbog kojih zimi nema snegova, u proleće nema kiša, a leti nastane suša.

Nakon dve pune godine, Rio Tinto je ponovo glavna tema u Srbiji. Zvanična podrška EU i nova podrška predsednika Srbije, uvela ih je u novu rundu. Naša reporterka razgovarala je sa meštanima Gornjih Nedeljica, ali i sa Rio Tintom.

Ivana Bogdanov i Dušan Crkvenjakov, par koji je četiri godine živeo u Kini, odlučili su se na ekološki način života. Ostavili su užurbani ritam grada iza sebe i preselili se na istok Srbije, gde su sagradili modernu ekološku kuću od blata i slame.

Ako se planeta zagreva, zašto je onda tako hladno? Odgovor baš i nije tako jednostavan. Klimatske promene i svakodnevna promena vremenskih prilika nisu isto. A evo i zašto.