COP29: Dogovorena veća pomoć siromašnijim zemljama
Iako je u jednom trenutku izgledalo da će svetska klimatska konferencija propasti, postignut je proboj u sporu oko finansijske pomoći: Države su se složile da izdvoje bilionske sume za siromašnije zemlje.
Na klimatskojkonferenciji UN u Azerbejdžanu postignut je dogovor o značajnom povećanju klimatske pomoći siromašnijim državama. Do 2035. trebalo bi da se godišnje obezbedi najmanje 1,3 biliona američkih dolara (sada oko 1,25 biliona evra), od čega će 300 milijardi dolara dolaziti prvenstveno iz industrijskih zemalja.
Ova sredstva bi trebalo da pomognu zemljama u razvoju da finansiraju mere zaštite klime i prilagode se katastrofalnim posledicama globalnog zagrevanja, poput učestalijih suša, oluja i poplava.
Malo konkretnih obaveza
Da bi se prikupilo 1,3 biliona dolara godišnje, dogovor predviđa da multilateralne razvojne banke značajno povećaju izdavanje kredita ili da siromašnim državama otpišu dugove. Javni i bankarski novac trebalo bi da pokrenu i velike privatne investicije, koje će se takođe računati kao finansiranje borbe protiv klimatskih promena. Pored toga, treba podsticati i druge zemlje donatore da učestvuju u ovom procesu.
Međutim, kritičari ističu da je apel previše neodređen i da niko konkretno nije odgovoran za ostvarenje ovog globalnog cilja. Na primer, Nemačka, kao ni ostale države, ovim dogovorom nije obavezana da izdvoji određeni iznos sredstava.
Kompromis je postignut delimično zato što je ostalo nejasno kako će se tačno prikupiti bilionski iznosi, što će biti zadatak naredne klimatske konferencije u Brazilu.
Konferencija bila na ivici neuspeha
Prvobitni predlog azerbejdžanskog predsedništva konferencije predviđao je povećanje sredstava na 250 milijardi dolara godišnje, uz naglasak da industrijske zemlje „preuzmu vođstvo". Ovaj predlog su zemlje u razvoju odbile kao nedovoljan. Pored iznosa, smetale su im i nejasne odredbe o tome ko bi bio donator.
Konferencija, koja je produžena za više od 30 sati, bila je na ivici neuspeha. Nekoliko država je, nekoliko sati pred kraj, privremeno napustilo pregovore.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) optužila je Azerbejdžan, kao domaćina, da je u pregovorima ignorisao interese najugroženijih ostrvskih država, koje su pod pretnjom rasta nivoa mora.
DW.com
Povezani članci
-
Kako prirodna rešenja mogu ublažiti klimatske promene?
Gradovi širom sveta suočavaju se sa ozbiljnim problemima izazvanim klimatskim promenama – velike vrućine, plavljenje urbanih područja, a betonske površine dodatno pogoršavaju problem. Na nedavnom događaju u Nišu, stručnjaci su diskutovali o mogućim rešenjima zasnovanim na prirodi (NBS) koja mogu pomoći u smanjenju efekata ovih izazova i učiniti gradove otpornijim na klimatske promene.
