U nedelju je tokom dana bilo nemoguće kolima prići sportskoj hali Čair u Nišu. Svuda unaokolo parkirani automobili sa makedonskim tablicama. A red kod hale, nepregledno dugačak – ne vidi se ni početak, ni kraj. Formirana su dva reda – u jednom čekaju privrednici iz Severne Makeodnije, Bugarske i Kosova koji su se prijavili preko Regionalne privredne komore Srbije, a u drugom, znatno dužem čekaju oni koji su se prijavljivali preko e-Uprave.

Migranti kažu da ih policija „vraća“, a policija tvrdi da ih „odvraća“ od ulaska u zemlju. Razlika je pravno bitna, ali je realnost ista – stotine ljudi gazi Drinu ili pliva u brzacima. Navodno su se neki tako utopili.

Prvih jesenjih dana, između Malog Zvornika i Banje Koviljače, Drina još uvek ima delova na kojima se nalaze takozvani gazovi. Tuda noću prolaze izbeglice koje pokušavaju da pređu granicu ka Bosni.

Epidemija korona virusa zadala je udarac celom svetu, a deci izbeglicama koje su se nakon dugog puta zatekle na Balkanu, to je još jedna velika prepreka koju su morali prevazići. Jedina stvar zbog koje su se osećali „normalno“ kao i druga deca je odlazak u školu, ali epidemija je škole zatvorila.

Škole u Unsko – Sanskom kantonu, prve su otvorile vrata deci izbeglicama iz Sirije, Irana, Avganistana, Iraka i drugih zemalja. Bio je to šok za sve, za stanovnike Cazina i Bihaća, za prosvetne radnike, za decu izbeglice.

I pored finansijske pomoći Evropske unije, vlasti BiH nisu uspele da obezbede adekvatan prihvatni smeštaj za izbeglice i migrante. Evropske institucije upozoravaju na moguću humanitarnu krizu zbog zime koja dolazi.

Kako izveštavaju Bosanski mediji, 14. oktobra, nakon odluke Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona, nekoliko stotina migranata koji su boravili na javnim površinama u Bihaću su prisilno premješteni u Vučjak.

Kada je Evropska unija 2010. donijela odluku da građanima BiH ukine vizni režim, te pristupom Hrvatske u EU 2013. godine, stanovnicima BiH su se otvorile brojne pogodnosti za planiranje karijere u inostranstvu. Specifični sporazumi između BiH i zemalja EU, poput onih sa SR Njemačkom i Slovenijom, dodatno su ubrzali proces odlaska ljudi iz BiH.

U ovoj priči, dolazimo do jedne nove ideje i pristupa u rješavanju problema, ne samo Romkinja, već čitave porodice.

Slovenci su u Prijedor počeli stizati austrougarskom željeznicom 1887. godine. Učestvovali su u društvenom životu, ali su vremenom počeli da gube svoj identitet. Tome je doprinijela i činjenica da su ih službenici matičnih službi upisivali kao Hrvate.