Izbeglice koje su se iz zemalja Bliskog istoka uputila ka Zapadnoj Evropi, mogle su da računaju na mnoge prepreke na svom putu, ali ne i na virus koji će usporiti i zabrinuti ceo svet. Pratile su ih mnogobrojne nevolje, putovali su na hiljade kilometara, nekada i peške, a u balkanskim zemljama gde se većina njih zatekla, odjednom se suočavaju sa najvećim izazovom od svih, nevidljivim neprijateljem od koga je potpuna izolacija jedini spas.  

I inače su izolovani, jer se migrantski centri uglavnom nalaze na obodima gradova. Bihać u Bosni i Hercegovini je najbliži granici sa Hrvatskom, zbog čega ovde ima najviše izbeglica, ali sada zbog korona virusa ne mogu ni da krenu dalje na put koji za njih još uvek nije gotov. Bihać pripada kantonu u kome ima čak četiri od ukupno 6 izbegličkih centara u celoj Bosni i Hercegovini. Ovde borave i porodice i maloletnici bez pratnje. Veliki je broj i onih koji nisu u izbegličkim centrima. Umesto toga su na ulici ili u privatnom smeštaju, zato se tačan ukupan broj izbeglica u BiH i ne zna, spekuliše se da ih ima između 6.000 i 8.000.

Porodice sa decom nalaze se u dva porodična centra u Unsko – sanskom kantonu kojem pripada Bihać. U UNICEFu, kažu da su deca školskog uzrasta najviše osetila probleme nastale zbog epidemije, budući da su se oni najviše i kretali van centra. Zahvaljujući ovoj ogranizaciji deca pohađaju školu koja ih koliko toliko vraća u normalne koloseke života. Sada je taj, jedini normalni životni segment - odlazak u školu, zbog mera predostrožnosti onemogućen. Škole su zatvorene, a nastava se odvija na daljinu, kao i za ostalu decu u ovoj zemlji. Tu školu na daljinu za decu izbeglice takođe je omogućio UNICEF zajedno sa partnerom Save the Children.

„Učiteljice su pripremale i održavale časove online, a unutar privremenih prihvatnih centara su kulturološki medijatori facilitirali nastavu. Radilo se celodnevno sa malim grupama dece uz sve preporučene mere lične zaštite. Kako deca ne poseduju svoju kompjutersku opremu, pratili su nastavu na tabletima koji su nabavljeni baš za ovu svrhu“, kaže Amila Madžak, koja je u ovoj organizaciji zadužena za obrazovanje izbeglica i dodaje:

„Deca su puno radila individualno i jako su puno napredovali u znanju, jer su svu svoju pažnju posvetili učenju. Obrazovanje je bila jedina aktivnost koja se nastavila u nekom obliku unutar privremenih prihvatnih centara, jer su sve ostale aktivnosti za decu suspendovane kao mera predostrožnosti“.

Jedna lokalna učiteljica, Senka Rekanović kaže da ni učiteljima nije bilo lako u novonastaloj situaciji. „S obzirom na to da nastavnici nisu bili obučeni za online obrazovanje, izazov nam je da se prilagodimo. Ali već postižemo puno, uključujući veće stope pohađanja. Imamo kulturne medijatore koji pomažu deci da pristupe lekcijama na mreži i slede uputstva za domaće zadatke. Ponosna sam na našu decu“, navodi se na sajtu UNICEFa.

Deci školskog uzrasta je i inače odlazak u školu najlepša aktivnost, ustanovio je u svom istraživanju Medijski Istraživački Centar koji je krajem prošle godine posetio centre u Bosni i Hercegovini. Život ove dece je prepun teškoća i problema: putovanje koje traje već godinama, stalno menjanje zemalja, učenje novih jezika, savladavanje novih predmeta, ali ipak, vole da uče i imaju obaveze, a iznad svega vole da se druže.

„Učim mnogo, jer želim da budem dobar đak i da imam dobre ocene. Teška mi je fizika, teška mi je i istorija jer učimo istoriju Balkana, ali ipak vredno učim. Volim da idem u školu i da se družim, a najviše volim da igram fudbal sa drugovima“, rekao je Hasan iz Azerbejdžana Medijskom istraživačkom centru.

Sada su zbog epidemije covida 19 sve ove aktivnosti prekinute, i za Hasana i za ostalu decu koja žive i privremenim prihvatnim centrima.

„Deci je naravno nedostajala škola, jer i bez cele situacije sa pandemijom virusa covid 19, deca u pokretu su izostala jednu ili nekoliko godina obrazovanja zbog puta na kom su bili. Iako se obrazovanje nastavilo online, nedostajao im je kontakt sa drugarima iz škola, pa su jedni drugima slali pozdrave i poruke podrške online“, kaže Amila Madžak.

Amila Madžak

Brojni crteži i poruke podrške, a među njima „Svi smo u ovome. Vidimo se u septembru!“ i „Volim te razrede“, „Volim te učiteljice“, poslate su iz privremenih centara drugovima iz Bihaća i Cazina, kao i učiteljicama. Nisu samo deca izbeglice pružala podršku zajednici u kojoj žive, već i njihovi roditelji koji su šili maske kao zaštitu od virusa za sve stanovnike svog prihvatnog centra, u čemu im je pomogla organizacija Žene sa Une. U centru Borići u kojem boravi 320 azilanata, među kojima su polovina upravo deca, prostor u kome su sada mašine za šivenje maski do nastanka epidemije bio je prostor za druženje koji su najviše koristila deca. Novi prostor za šivenje pomogle su organizacije UNHCR iz BiH, Danish Refugee Council (DRC) uz podršku EU.

U situaciji kada je izolacija dobila još jače značenje, ohrabrujuća je činjenica da među migrantskom populacijom nije bilo zaraženih virusom.

„U svim prihvatnim centrima organizovane su izolacijske zone, za one koji imaju simptome virusa, ali i za novopridošle korisnike. Svi novi korisnici su bili u asimptomatičnim zonama dve nedelje, ili u simptomatičnoj izolaciji u slučaju potrebe. Unutar privremenih prihvatnih centara se vršila dezinfekcija, i implemetirane su preporuke epidemiologa. Na sreću, nije bilo zabeleženih slučajeva među izbeglicama, kaže Amila Madžak iz UNICEFa.

Bosna i Hercegovina je izbeglicama koje žele ka zemljama Zapadne Evrope sledeći korak u odnosu na Srbiju od kako su granice sa Mađarskom i sa Hrvatskom zatvorene, i to uglavnom grad Bihać koji je grad najbliži Hrvatskoj. Migracije su tokom prethodnih meseci utihnule i zastale, kao i sve drugo, uključujući i prevoz. Sada kada su u ovim krajevima ukinute mere predostrožnosti jer je smanjen broj obolelih od korona virusa, stvari se lagano vraćaju u normalu. U Bihać su počele da pristižu nove izbeglice, i prema rečima Amile Madžak koja se u UNICEFu bavi obrazovanjem izbeglica, već postaje dinamično. A to se odnosi i na decu.

„Online škola još uvek traje i u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja i našim partnerom Save The Children, pripremamo finalne procene znanja da bismo deci izdali oficijelni dokumet u vidu finalnog izveštaja kao dokaz o završenoj školskoj godini. Za leto planiramo neformalne obrazovne aktivnosti sa fokuksom na učenju Bosanskog jezika, Engleskog jezika, i naravno fokusom na sport i igru“.

Autor: Jelena Đukić Pejić