Za sufinansiranje medijskih projekata 54 miliona dinara iz budžeta grada Niša
Grad Niš izdvojiće ove godine 54 miliona dinara za sufinansiranje medijskih sadržaja, i to 49 miliona dinara za pravna lica koja proizvode medijske sadržaje a pet miliona dinara za nevladine organizacije, izjavio je danas sekretar gradskog Sekretarijata za kulturu i informisanje Nebojša Stevanović.
On je rekao da će konkurs za sufinansiranje medijskih projekata biti raspisan početkom marta.
"Zajedno s Departmanom za komunikologiju i žurnalistiku napravili smo predloge medijskih sadržaja od javnog interesa za koje će se raspisati konkurs. Trudili smo da obuhvatimo sve teme koje su od značaja za gradjane, ali smo otvoreni i za nove predloge", kazao je Stevanović na javnoj raspravi "U susret medijskom konkursu grada Niša za 2018".
On je kazao da je najveći problem sekretarijata od uvodjenja projektnog finansiranja medija izbor članova komisije koja ocenjuje medijske projekte, pre svega toga što ne postoje kriterijumi za izbor članova komisije.
"Za izbor članova različitih Upravnih i Nadzornih odbora postoje i te kako precizne instrukcije ali za nešto ovako delikatno i važno ne postoje kriterijumi ni u zakonu ni u Pravilniku za sufinansiranje projekata", istakao je Stevanović.
Novinar Milorad Doderović predložio je da u komisijama koje ocenjuju medijske projekte ne budu birani ljudi iz gradova i mesta koji su raspisali konkurs, kao ni oni novinari koji su sami sebe predložili kao medijske stručnjake.
Dragan Djordjević iz Odbora za ljudska prava Niš rekao je da bi ceo proces sufinansiranja medijskih sadražaja mogao da se "uozbilji" kada bi se izdvojila sredstva za evaluaciju proizvedenih medijskih sadržaja, jer je evidentno da postoje problemi u realizaciji.
Glavni urednik "Južnih vesti" Predrag Blagojević predložio je da uslov za učešće na medijskim konkursima za elektronske i štampane medije bude priznavanje Saveta za štampu i poštovanje Kodeksa novinara Srbije. "Ne treba da bude eliminatorno ukoliko je neko kažnjen od strane Saveta za štampu, jer postoje različite vrste prekršaja, ali grad treba da pokaže da želi da promoviše vrednosti, a ne znam šta je bitnije od poštovanja Kodeksa novinara Srbije", rekao je Blagojević.
On je zatražio da Sekretarijat za kulturu i informisanje ove godine obrazloži izbor članova komisije za ocenu medijskih projekata.
Šefica Odseka za kulturu i informisanje u Sekretarijatu za kulturu i informisanje grada Niša Pavlina Mihajlenko kazala je da je predlog o poštovanju odluka Saveta za štampu "na mestu", ali da Sekretarijat ne može ništa da učini po tom pitanju dok Zakon o javnom informisanju i medijima ne bude promenjen.
"Mi šaljemo predloge za izmenu Zakona i pravilnika kad god se organizuju javne rasprave, ali se godinama ne menjaju ni Zakon ni pravilnik", izjavila je Mihajlenko.
Grad Niš izdvojio je prošle godine za sufinansiranje medijskih projekata 20,5 miliona dinara.
OTV Niš
Piše: B.Ljubisavljević
Foto: B.Ljubisavljević i Media i reform centar
Povezani članci
-
Novinarke iz lokalnih medija pod znatno većim pristiscima
Dok novinarska udruženja u Srbiji upućuju na nikad lošiju bezbednost novinara, novi izveštaj RSF Srbiju po slobodi štampe stavlja na rekordno nisku poziciju. Sa čime se suočavaju novinarke koje su u lošijoj poziciji od muških kolega, a posebno one u lokalnim sredinama koje nisu pod budnim okom javnosti?
-
Obaranje naloga, prisluškivanje i ’fišing’ kampanje najčešće povrede ljudskih prava u digitalnom prostoru
U 2025. godini bilo je više od 250 povreda ljudskih prava u digitalnom prostoru, pokazuju podaci Share fondacije. Zabeležen je dramatičan porast slučajeva zloupotrebe tehnologija u cilju nadzora, političkih pritisaka, tehničkih napada i manipulacije. Novi, kvartalni izveštaj koji uključuje period od decembra prošle godine do kraja februara ove godine nije puno ohrabrujući. O tome razgovaramo sa Andrijanom Ristić iz Share fondacije.
-
Kako su mediji u Srbiji izveštavali o nasilju prema ženama u 2024. godini
U 35% izveštaja o nasilju prema ženama mediji su otkrili identitet preživele odnosno žrtve ili članova njene porodice, a u 27% objava korišćeni su senzacionalistički ili stereotipni izrazi za nasilje, žrtvu ili nasilnika, pokazala je Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama za 2024. godinu, koju je sprovela grupa Novinarke protiv nasilja, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
