MIC: Kako vidite rezultate poslednjeg monitoringa koji ste radili u digitalnom okruženju? Šta govore ti podaci?

- Poslednji monitoring-izveštaj, odnosno kvartalni monitoring-izveštaj je obuhvatio period od decembra prošloj godine do kraja februara ove godine. Imali smo nove metode napada na novinare, na aktiviste, na civilno društvo koje do sada nismo viđali u toj meri. To je prva stvar koju smo primetili.

Mi smo u periodu od tri meseca zabeležili 57 povreda ljudskih prava u digitalnom okruženju. I većina tih povreda je bila u kategoriji pretnje i manipulacije, što je generalno i slučaj za druge monitoring-izveštaje. Takođe, primetili smo tri značajna događaja. Prvi su bile sabotaže Instagram naloga. To je nešto sa čim se nismo sustretali u toj meri do sada.

Imali smo u januru talase, doslovno, sabotaža Instagram naloga, gde u prvom talasu preko 20 naloga je bilo ugašeno od strane kompanije Meta zbog navodnog neautentičnog ponašanja tih naloga. Međutim, ono što smo nekom analizom videli, jeste da to neautentično ponašanje nije došlo od samih naloga, nego da su, recimo, u tom periodu imali više pratilaca, koji nisu bili autentični korisnici Instagrama, i da je to, jednostano, pokrenulo kompaniju Meta da te naloge označi i da neke od njih ugasi. Mi smo, na sreću, u saradnji sa civilim društvom i sa samom kompanjijom Meta uspeli da vratimo te naloge.

MIC: Koja su druga dva značajna događaja?

-Već sledeće nedelje, krajom januara, smo imali drugi talas tih napada, gde su nalozi nekih medija, kao što su Nova i N1, Radar, takođe, bili ugašeni, bili meta ovog napada. Ono što je tu problematično, jeste da se za rešavanje tih problema ostanjamo na samu kompanjiju Meta, odnosno na našu komunikaciju sa njima.

Andrijana Ristić, Share fondacija

Mi ne možemo nikako da ih sprečimo. Odnosno, možemo da naznačimo koji su ti nalozi koji su pod rizikom, ali, činjenica je da do takvih sabotaža i dalje može da dođe i da se oslanjamo na brzu reakciju Meta da te naloge povrati. Što je jako bitno, s obzirom da mi imamo medijsku scenu u Srbiji, koja uopšte nije toliko dobra, odnosno imamo veliku kontrolu medijske scene i onda postoji taj neki način alternativnog informisanja preko društvenih mreža, koje su postale jako značajne za deljenje pravovremenih informacija. Tako da vidimo da očigledno taj prostor stvara dovoljno problema da bude meta napada.

MIC: Je li moguće ući u trag ko su ti pratioci i šta je bila namera napada?

Mi ne znamo zasigurno ko stoji iza tih napada. Jako je teško dokazati ovakav tip digitalnih napada, ili da kažemo, koordinisanih kampanja zapravo. Međutim, ono što možemo da naslutimo, jeste da ima neke veze sa vlasti. Zašto? Zato što su to uglavnom bili nalozi koji su bili kritični prema vlasti i to je nešto što je zajedničko za sve naloge koji su ugašeni. A s druge strane, imali smo u prošlosti slučajeve kada je sama kompanija Twitter, odnosno X, označila veliki broj naloga koji su bili povezani sa Srpskom naprednom strankom, koje je zapravo Twitter, odnosno X, sklonio i označio kao botovske naloge. Tako da imamo negde tu istoriju korišćenja botova, odnosno neautentičnog ponašanja na društvenim mrežama, koji je bio povezan sa Srpskom naprednom strankom, i imamo činjenicu da su nalozi koji su ugašeni bili kritični prema vlasti.

MIC: A šta je sa policijskim prisluškivanjima i prisluškivanjima službi bezbednosti? Koliko vas je to iznenadilo?

Pa to nas nije iznenadilo. Mi pratimo digitalni nadzor o Srbiji već više od 10 godina i naša istraživanja iz 2014. i 2015. godine su već pokazale da služba bezbednosti, uključujući i policiju prekoračuje svoja ovlašćenja kada je u pitanju prisluškivanje. Odnosno, zaobilazi se sudstvo, ne trži se sudski nalog, kako bi se obavilo prisluškivanje ili pristup nekim meta podacima građana, nego se nalaze neki alternativni načini za to. I  jednostavno, mi znamo da je to nešto što se u Srbiji dešava, međutim, niko zbog toga nije odgovarao.

S obzirom na to da sada je mnogo teže dođi do tih informacija i od poverenika, ali i od samih mobilnih operatora, ono što možemo da zaključimo je da je situacija samo gora. I videli smo primere gde su isplivavali razgovori, privatni razgovori, između nekih lica, i najčešće ti razgovori su završili u tabloidima. I mi stalno kroz te naše monitoringe želimo da građani znaju da te linije, odnosno, takozvana GSM mreža, preko kojih mi pravimo obične pozive i šaljamo SMS poruke, nije bezbedna i uglavnom nije poverljiva.

MIC: Kako tumačite to što među tim prisluškivanim razgovorima ima i novinarskih razgovora?

Pa, nije neubičajno, pogotovo zato što vidimo da su novinari igrali jako veliku ulogu, posebno tokom celog tranja ovih protesta, od novembra 2024. godine i vidimo da je njihov značaj ogroman, pa samim tim postaju meta napada, kako fizičkih, tako i digitalnih. Imali smo mnogo primera gde su napadani sajtovi nekih medija, gde su ti sajtovi obarani. Imali smo takođe primere, kao što sam već napomenula, tih sabotaža Instagram naloga. I ono što je zanimljivo jeste izveštaj organizacije Media Freedom Rapid Response iz 2025. godine u kome su u Srbiji pobrojali 208 slučajeva kršenja medijskih sloboda. Ta organizacija prati svih 27 članica Evropske Unije i zemlje kandidata. I ono što smo videli je da se Srbija nalazi na ubedljivo prvom mestu po kršenju medijskih sloboda. Na drugom mestu je Gruzija sa manje od 150 slučajeva kršenja medijskih sloboda.

MIC: Šta je sa tzv. ‘fišing’ kampanjama koje su bile veoma česte tokom prethodne godine?

To su kampanje koje imaju za cilj da prevare korisnika putem nekih poruka ili mejlova. I ono što smo videli baš početkom godine je bio taj slučaj fišing kampanije kroz WhatsApp. Tu smo videli da hakeri, odnosno sajber kriminalci pokušavaju da preuzmu WhatsApp naloge od strane korisnika kroz neko online glasanje. I kada preuzmu naloge, onda kroz taj nalog oni pišu kontaktima te osobe i onda vama zapravo izgleda kao da autentično pričate sa vašim prijateljim, sa članom vaše porodice koji vam pošalju poruku i kažu glasajte za moju ćerku ili ćerku moje koleginice, šta god.

I vi uđete u taj proces i desi se da se vaš nalog preuzme. Tako da to je bilo dosta veliki slučaj, i ja mislim da je dosta značajan, pogotovo zato što nekako za te fišing kampanje i te online prevare mislimo da su mete ljudi koji su manje digitalno pismeni. Međutim, ti napadi su sve sofisticiraniji i svi možemo biti meta fišing napada. A pogotovo kada to stavimo u kontekst onoga što se desilo početkom ovog meseca, sa curenjem podataka iz Telekoma, gde svi ti lični podaci koji su procureli, i koji su sad dostupni raznim akterima mogu da povećaju rizik da nasednemo na neku online prevaru. A ima ih toliko mnogo da ih je nemoguće ispratiti, i to na toliko različitih načina. Ova je jedna koju smo ispratili, zato što je bila značajna i po svom obimu, i po načinu, i po sofisticiranosti tog napada, ali oni su konstantne.

MIC: Mislite na lažne mejlove od Poreske uprave?

Da, imali smo u prethonom periodu lažne mejlove od Poredske uprave, od Ministarstva unutrašnih poslova i slično, koje navode da građani kliknu na neki link, da uplate neki novac i slično. Imajte u vidu, neko pravilo je, kada vam kroz mejl neke institucije, pogotovo državne institucije, traže da ostavite svoje podatke, to je najverovatnije prevara, zato što državne institucije ne bi na taj način od građana tražile te informacije. Problem je zaista što ih ima puno i postaje sve teže primetiti i sprečiti te napade.

MIC: Ako imamo u vidu da je teško primetiti te prevare, i imamo u vidu da se svi danas informišu preko društvenih mreža gde se najviše prevara i dešava, i najviše manipuliše, kako uticati na građane da ne postanu meta tih zloupotreba?

Ono što je neki osnovni savet jeste da budemo oprezni na internetu, odnosno u tom digitalnom prostoru i da pazimo odakle dobijamo te informacije koje posle koristimo. Ono što bih napomenula jeste da društvene mreže jesu dosta opasne, pogotovo za širenje dezinformacija, ali isto kao što sam pomenula ranije, oni su predstavili nov prostor gde ljudi mogu da dele informacije do kojih, naprimer, ne bi mogli da dođu kroz tradicionalne medije, tako da je to uvek neko balansiranje rizika i koristi od tih društvenijih mreža.

Savetujem da građani prvo biraju pažljivo kojim izvorima informacija na internetu veruju, dakle koji su ti nalozi, koji su ti portali koji pratimo  kojim verujemo i, naravno, ukoliko su to o informacije koje ćemo kasnije da delimo, da proverimo da li je ta informacija tačna ili nije. Posebno sada sa sve većim uplivom veštačke inteligencije. Da podvučem, treba biti oprezan, ali treba i koristiti društvene mreže za dobre stvari, za širenje informacije koje su bitne i koje na drugi način ne bi mogli da dođu do građana.

Šta je Andrijana Ristić iz Share fondacije još rekla o bezbednosti na internetu, pogledajte u videu:

A šta o ovome kaže veštačka inteligencija, pogledajte u videu:

Tekst: Jelena Đukić Pejić

Foto i video: Saša Đorđević i Jelena Đukić Pejić

„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 - 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine.