Napadi na data centre tokom sukoba Irana i njegovih protivnika označili su novu fazu ratovanja u 21. veku. Nije nova sama činjenica uništavanja, nego izbor cilja.

Već u prvim danima sukoba napadnuti su data centri u Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Iranu. Ti incidenti pokazali su da takvi objekti odavno predstavljaju mnogo više od obične tehničke infrastrukture. Oni čine okosnicu modernih društava, a istovremeno dobijaju sve veći vojni značaj.

Potcenjena opasnost

„Kompanije i vlade, a posebno operateri tih data centara, do sada su u velikoj meri potcenjivali opasnost od fizičkih napada“, kaže Sem Vinter-Levi iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.

Do sada je fokus bio gotovo isključivo na sajber-napadima. Mogućnost da bi sami data centri mogli da postanu direktna vojna meta gotovo da se nije uzimala u obzir.

Bilo da je reč o dostavi hrane, striming-servisima ili elektronskom bankarstvu, gotovo svaka digitalna usluga zavisi od data centara. Oni skladište informacije, obrađuju podatke i omogućavaju da se narudžbine, bankarske transakcije ili video-prenosi odvijaju u deliću sekunde.

Danijel Šif, profesor tehnološke politike na Univerzitetu Perdju, opisuje njihov značaj ovako: svako ko otvori aplikaciju na pametnom telefonu, pročita mejl ili pristupi bankarskim podacima, praktično koristi računarske kapacitete nekog data centra.

„S njima smo u interakciji tokom čitavog dana – često da toga uopšte nismo ni svesni.“

U osnovi, reč je o velikim fizičkim postrojenjima u kojima su smeštene hiljade računara i prateća infrastruktura. U njima se odvijaju ogromni računarski procesi koji omogućavaju svakodnevni digitalni život.

Najveći broj takvih objekata nalazi se u Sjedinjenim Američkim Državama. Slede Velika Britanija i Nemačka. Istovremeno, sve više država ulaže velika sredstva u izgradnju novih data centara, jer se smatraju temeljem digitalne ekonomije.

Osetljiva infrastruktura

Uspešan napad na tu infrastrukturu imao bi direktne posledice po svakodnevni život. Komunikacione usluge mogle bi da prestanu da funkcionišu, finansijske transakcije bile bi poremećene, lanci snabdevanja prekinuti, a usluge u „oblaku“ paralizovane.

Već same te posledice čine data centre strateški vrednim metama.

Njihov značaj, međutim, danas daleko prevazilazi civilnu upotrebu. Moderne vojske sve više zavise od ogromnih količina podataka. Satelitski snimci, snimci dronova, obaveštajni podaci i elektronski nadzor moraju da se analiziraju u veoma kratkom roku. Za to su potrebni ogromni računarski kapaciteti.

„Vojne operacije danas se sve više oslanjaju na velike količine podataka“, objašnjava Vinter-Levi.

Iz svih tih podataka na kraju nastaju liste ciljeva za vojne napade.

„Za to su potrebni ogromni računarski kapaciteti, a samim tim i brojni data centri.“

Upravo ta dvostruka funkcija čini ih posebno privlačnim za napadače. S jedne strane predstavljaju ključni deo civilne infrastrukture, a s druge postaju nezamenljivi za vojne operacije.

Danijel Šif upozorava na još jedan problem: data centri su lako uočljive mete. Nalaze se na fiksnim lokacijama, imaju ogromnu ekonomsku vrednost i često nisu direktno integrisani u vojne objekte.

Tako nastaje opasna kombinacija: ranjivi su poput civilne infrastrukture, ali istovremeno poseduju stratešku vrednost koja se približava vojnoj.

Iran preti „tehnološkim metama“

Ta promena postala je očigledna svega nekoliko dana nakon iranskih napada na data centre u Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ubrzo su usledili protivnapadi na slične objekte u Iranu. Prema pisanju Jerusalem posta, ti napadi imali su ozbiljne posledice po delove iranske vojske. Neke vojne jedinice privremeno nisu mogle čak ni da isplaćuju plate svojim pripadnicima, jer su digitalni sistemi neophodni za to bili oštećeni.

I u ratu između Rusije i Ukrajine obe strane više puta su napadale slične ciljeve. Najnoviji sukob na Bliskom istoku dodatno je povećao međunarodnu pažnju posvećenu zaštiti data centara.

Vinter-Levi naglašava da sajber-napadi mogu da izazovu veliku štetu, ali da imaju i svoja ograničenja.

„Na kraju, fizičko uništenje jedne zgrade može da izazove štetu kakvu sajber-napad možda uopšte ne može da postigne.“

Te dve vrste napada sve više se dopunjuju. Sajber-napadi na data centre već su postali svakodnevica. Istovremeno, treba očekivati da će se u budućnosti sve češće događati i direktni fizički napadi.

Najnoviji napadi pokazali su da se sukob više ne ograničava samo na klasične data centre.

Nakon napada na objekte u Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iran je proširio svoje pretnje i prvi put na nišan stavio i data centre za veštačku inteligenciju.

Režim je objavio spisak takozvanih „Tech Targets“, odnosno tehnoloških meta, na kojem su se našle međunarodne kompanije poput Majkrosofta, Gugla i Nvidije.

Istovremeno je objavljen i video-snimak u kojem se otvoreno preti jednom od najambicioznijih projekata veštačke inteligencije u zemljama Persijskog zaliva.

Reč je o projektu „Stargate“, ogromnom data centru za veštačku inteligenciju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U kompleksu vrednom oko 30 milijardi dolara trebalo bi da rade neki od najmoćnijih takvih sistema na svetu. Projekat, između ostalih, podržavaju OpenAI, Oracle i Nvidia.

Civilna i vojna upotreba

Prema Semu Vinter-Leviju, napad na takav objekat imao bi dalekosežne posledice.

Već sama materijalna šteta mogla bi da uništi investicije vredne više milijardi dolara. Tome bi se pridružile i ekonomske i tehnološke posledice ukoliko bi tako moćan sistem veštačke inteligencije prestao da funkcioniše, naročito u trenutku kada veštačka inteligencija postaje sve važnija za privredu i državne institucije.

Vinter-Levi već neko vreme uočava sve tešnju saradnju velikih američkih kompanija za veštačku inteligenciju s američkom vladom, obaveštajnim službama i vojskom. Time se granica između civilne i vojne upotrebe sve više briše.

Zbog toga se neizbežno postavlja pitanje kako uopšte zaštititi takve objekte.

Do sada se rasprava gotovo isključivo vodila o sajber-napadima. Sada je potrebno mnogo više pažnje posvetiti fizičkoj zaštiti data centara.

Rashladni sistemi kao slaba tačka

Prema rečima Sema Vinter-Levija, posebno ranjiv deo mnogih data centara predstavlja rashladni sistem.

Serveri i procesori visokih performansi proizvode ogromne količine toplote i moraju neprekidno da se hlade, 24 sata dnevno. Za to služe veliki rashladni uređaji, tzv. „čileri“, bez kojih data centar ne može da funkcioniše.

Upravo te komponente predstavljaju potencijalnu slabu tačku. One se često nalaze izvan same zgrade i zato ih je lakše pogoditi nego servere koji se nalaze u unutrašnjosti objekta.

„Ako se jeftinim dronom pogodi takav čiler i izbaci iz funkcije na dan ili dva, to već može da izazove ozbiljne poremećaje“, objašnjava Vinter-Levi.

Dodatni problem predstavlja veličina modernih data centara. Često je reč o ogromnim kompleksima sa brojnim zgradama i tehničkim postrojenjima. Potpuno ih zaštititi izuzetno je teško.

Još jedan izazov predstavljaju takozvani rojevi dronova.

Veći broj jeftinih dronova može da nadvlada čak i savremene sisteme protivvazdušne odbrane. „Dovoljno je da prođe samo jedan jedini dron“, kaže Vinter-Levi.

Već i samo jedan uspešan pogodak može da izazove ozbiljne prekide u radu. Pored toga, nijedan od danas dostupnih odbrambenih sistema nije stopostotno pouzdan.

DW.com