Dok novinarska udruženja u Srbiji upućuju na nikad lošiju bezbednost novinara, novi izveštaj RSF Srbiju po slobodi štampe stavlja na rekordno nisku poziciju. Sa čime se suočavaju novinarke koje su u lošijoj poziciji od muških kolega, a posebno one u lokalnim sredinama koje nisu pod budnim okom javnosti?

U 2025. godini bilo je više od 250 povreda ljudskih prava u digitalnom prostoru, pokazuju podaci Share fondacije. Zabeležen je dramatičan porast slučajeva zloupotrebe tehnologija u cilju nadzora, političkih pritisaka, tehničkih napada i manipulacije. Novi, kvartalni izveštaj koji uključuje period od decembra prošle godine do kraja februara ove godine nije puno ohrabrujući. O tome razgovaramo sa Andrijanom Ristić iz Share fondacije.

Dovoljno vidljivi da smetaju i dovoljno slabi da ih jeftino tuže, zastraše i isrcpe – mali mediji bez novca i frilenseri prepušteni sami sebi, idealna su meta moćnika. Osim fizičkih napada, bezbednost novinara ogleda se i u finansijskim pritiscima.

U Nišu se bezbednost novinara ne ugrožava pendrecima, već javnim diskvalifikacijama. Političko targetiranje novinara praćeno prenošenjem i pojačavanjem tih poruka u režimskim medijima, stvara atmosferu u kojoj profesionalni rad postaje rizičan.

Grupa “Novinarke protiv nasilja prema ženama” najoštrije osuđuje pretnje smrću koje su upućene našoj članici i koleginici prof. Smiljani Milinkov.

Onde gde se „svi znaju“, na famoznom „lokalu“, novinarima je još teže. Pretnje, ucene, finansijsko davljenje dolaze glave i poslednjim poštenim lokalnim medijima u Srbiji, dok oni naklonjeni režimu zgrću novac.

Uvrede, zastrašivanja, pretnje, pa čak i fizički nasrtaji na novinare u Srbiji ne prestaju. Na meti napada su zbog izveštavanja, iznošenja mišljenja i stavova, ali ponekad i samo zato što su – novinari.

Slobodni mediji i pravna država – zahtevi koji ujedinjuju studente i Evropsku uniju. Pod pritiskom i ucenjena za novac, vlast najavljuje reforme. Ali da li će one zaista promeniti sistem, ili samo zavarati Brisel?

Prema izveštaju Reuters Instituta iz aprila 2024. godine, gotovo 48% novinara aktivno koristi veštačku inteligenciju u svom radu, dok istraživanje iz septembra 2024. godine pokazuje da čak 70% novinara i lidera redakcija prepoznaje vrednost AI u optimizaciji svojih procesa.

Veštačka ineligencija može da zameni neki deo našeg posla, može da nam pomogne ili da nam dodatno zakomplikuje stvari, da nam unazadi etiku, ali ne može da uništi novinarstvo kao profesiju, rekla je  Sanja Kljajić, novinarka DW i asistentkinja na Odseku za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.