Srbija je zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Istovremeno, to je i zemlja u kojoj je uticaj Rusije veoma jak. O tome svedoči i sve veći broj različitih društava srpsko-ruskog prijateljstva.

Prošlo je već više od tri mijeseca od kada je Vlada Kosova uvela taksu od 100 % na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Ista zaokupila pažnju javnosti ne samo na Kosovu i regionu, već i u svijetu.

Razmena teritorija, razgraničenje i podela – najčešće su reči koje se čuju oko granice Srbije i Kosova. Kako sve to izgleda u očima običnih, pa i mladih ljudi, istražila je reporterka DW na primeru Bujanovca.

Sporazum o readmisiji lica koji nezakonito barove u zemaljama EU, Srbija i Evropska Unija potpisala su još 2007. Od tada se u Srbiju vratilo oko 13.000 ljudi, većinom Roma.

Oko 20.000 migranata prošlo je u 2018. kroz centre Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije (KIRS), a trenutno oko 4.100 migranata boravi u centrima širom zemlje dok njih par stotina svojevoljno boravi izvan centara.

Sanja Kljajić je poslednjih sedmica prešpartala Kosovo radeći reportaže za DW. Donela je mučne utiske, o bedi, paklu od života, dva nacionalizma koji hrane jedan drugi i žderu sve ostalo. O onima čije se ime ne spominje.

Briselski sporazum 2014. godine doneo je velike promene na severu Kosova, ali niko od njih nije znao o kakvim tačno promenama se radi. Iz potrebe da se narod informiše, nastao je i web portal Kossev.

Srpske opštine na severu Kosova nemaju više institucije u sistemu Kosova. Čelnici četiri opštine – Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zubinog potoka i Zvečana – podneli su ostavke.

Na ulicama Mitrovice malo je ljudi. Robe u prodavnicama ima, ali to su, kažu, zalihe. Navikli na razne vrste kriza ljudi tamo razmišljaju otprilike ovako: Šta god da hoćete da radite – uradite.Samo da niko ne strada.

Kristalno jasna bila je poruka Vlade Srbije s početka migrantske krize 2015, onda kada je od kroz tu zemlju prošao veliki izbeglički talas: govor mržnje prema njima neće se tolerisati. Da li je i danas tako?