Čovek vekovima urušava ravnotežu i ekosistem, zbog čega životinje odumiru ili biraju druga staništa. Stručnjaci smatraju da promene mogu biti u rangu onih kada su nestali dinosaurusi, pa je menjanje odnosa prema prirodi neophodno.

Epidemiološka situacija građanima Srbije ograničila je kretanje, pa je većina njih godišnje odmore ove godine provela u svojoj zemlji. Oživela su mnoga izletišta, tvrđave, reke i planine. Na nekim mestima su, međutim, oživele i male deponije.  

Zagađenost vazduha u Nišu, od početka ove godine, svakog dana prevazilazi dozvoljenu vrednost, u nekim trenucima čak šest i po puta, pokazuje automatski monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Građani se žale da ih posle boravka na otvorenom peku oči, štipa u nosu i grebe u grlu.

Medijski istraživački centar završio radionice za nevladine organizacije koje se bave ekologijom. Radionice su iz oblasti novinarstva, fotografije i videa u okviru projekta “Sa više znanja do većeg uticaja”.

Kako bi ekološki aktivisti iz Niša bili što vidljiviji i svojim aktivnostima lakše doprli do građana i medija, Medijski istraživački centar započeo je projekat „Sa više znanja, do većeg uticaja“.

Poslednje selo na Staroj planini, Topli Do skoro mesec dana je na dvadesetčetvoročasovnoj straži. Čuvaju svoje reke od mini hidroelektrana. Ako im investitori oduzmu reke, meštani sela ostaju bez ičega.

“Ako mislite da je ekonomija važnija od životne sredine, pokušajte da zadržite dah dok brojite novac!”, poručuju makedonski ekolozi - pobornicima otvaranja rudnika u plodnim dolinama strumičkog i đevđeliskog regiona.

Zagađen vazduh koji dišu građani Srbije, vruća je tema u ovim ledenim danima. Dok se jedni brinu  da li im je ugroženo zdravlje i kupuju hirurške maske, drugi uveravaju da za paniku nema mesta.

Bor je grad kroz koji protiče mrtva reka. Najzagađenija reka u Evropi posledica je vekovnog rudarenja i gradske fekalne kanalizacije. Da li će se ovaj problem ikada rešiti i kako?

Trećinu zakonskih propisa, oko 700 njih, koji se odnose na proces pristupanja EU spada u najzahtevnije i najteže poglavlje koje Srbiju uskoro čeka -  poglavlje 27. Životna sredina i ekologija biće i najskuplje poglavlje -  pretpostavlja se da će koštati više od 10 milijardi evra.