Kada su Jasmina Petrović i njen suprug ostali bez posla 2008. i 2009. godine, za njih i njihovu decu usledili su brojni finansijski problemi. U malenoj Babušnici na krajnjem jugoistoku Srbije nema mnogo izbora kada je reč o zaposlenju, to je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji koja obuhvata 53 udaljena planinska sela.

Baš tih godina, Jasminine ćerke krenule su na fakultet. Sve što su imali je bašta u kojoj su proizvodili povrće za sopstvene potrebe.

Jasmina Petrović

“U tom trenutku mi nismo imali sredstva ni njih da školujemo, a kamo li da obezbedimo plastenik i počnemo da zarađujemo od proizvodnje povrća”, kaže Jasmina za MIC.

Jasmina Petrović se sa svojim registovanim domaćinstvom učlanila u zadrugu “Darovi Lužnice”, prvu žensku zadrugu u Srbiji, koju je osnovalo Udruženje Lužničke rukotvorine koje uz pomoć projekata pomaže stanovnicima udaljenih sela i ženama na selu.

Iz različitih evropskih donacija, Udruženje Lužničke rukotvorine dobilo je za početak 5 plastenika za svoje članice, za poljoprivredna gazdinstva iz Lužničkog kraja.

Zadruga “Darovi Lužnice”

“Mi temelj ove naše zadruge gradimo skoro 5 godina. Ta naša prva ideja potekla je 2016. godine i to je naš početak organske proizvodnje. Tih prvih pet plastenika koji su bili okidač za celu ovu priču, videli smo da smo stvarno na pravom putu, da su žene koje su dobile 5 plastenika privukle još 15ak žena koje su sada sa nama i koje su se pridružile i u proizvodnji hrane, a naravno i u svim našim aktivnostima, u edukacijama, u obukama, u kooperaciji za sve što nama treba”, objašnjava Karolina Stamenković, predsednica Udruženja i direktorka zadruge.

Upravo to je podstaklo Udruženje da konkuriše za nove plastenike. Tako je nastao projekat “Organska zona” kojim su Lužničke rukotvorine želele da dodatno osnaže žene sa sela u opštinama Babušnica i Dimitrovgrad. Ovaj projekat je podržala Evropska Unija u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije preko programa EU PRO.

Zahvaljujući projektu “Organska zona”, dvadesetoro njih, uglavnom žene, među njima i bugarske manjine, dobilo je 15 plastenika i obuku za 40 žena iz organske proizvodnje. U ovoj grupi žena bila je i naša sagovornica sa početka priče, Jasmina Petrović. To joj je kaže, dalo veliki vetar u leđa.

Jasmina Petrović ispred svog plastenika

“U našem kraju se svi bave poljoprivredom. Svako proizvodi za svoje potrebe uglavnom. Kada sam dobila dva plastenika, onda sam počela da se ozbiljnije bavim proizvodnjom povrća, odnosno paprike u zatvorenom prostoru”, kaže Jasmina i dodaje: da su im plastenici i kostnanta proizvodnja znatno promenili život na bolje.

“Imamo sigurnog kupca, to je naša zadruga. Prerađujemo povrće i prodajemo finalni proizvod tako da nam je proizvodnja zaokružena. Cilj nam je da mladi naraštajima pokažemo i dokažemo šta je ukus i miris paradajza, paprika, to nam je negde najveći cilj, jer deca koja su rođena zadnjih 10 godina, a i koja će se roditi, ona neće znati šta je miris i ukus paradajza”, sigurna je Jasmina Petrović.

Prerada voća u zadruzi

Zaokružena je proizvodnja za porodicu Petrović, ali ovim projektom napravljen je veliki pomak i za zaokruživanje celokupne ideje Udruženja Lužničke rukotvorine. Zadruga koju su osnovali okupila je nezaposlene žene koje dalje te proizvode prerađuju i od njih prave ajvare, sokove i slično. Karolina Stamenković iz Udruženja kaže da su na ovaj način uposlili mnoge žene iz nezaposlivih kategorija  u Babušnici i okolinim selima.

“Glavni cilj je bio pre svega da naše žene koje žive u seoskim sredinama ili naše nezaposlene žene, žene siromašnih porodica, dobiju siguran otkup za svoje proizvode, to jest za proizvode paprike i paradajza koje ćemo mi pretoviriti u ajvare, pinđure itd. Druga ideja nam je to da ovde dosta ima kupinara, malinara, imamo dosta šumskih plodova, to su dren, trnjina, kupina koju ćemo isto da otkupljujemo od naših dobavljača i da ovde prerađujemo”, kaže Karolina Stamenković.

Karolina Stamenković

Oština Babušnica ima više oko 1.500 gazdinstava, na njima podjednako rade i muškarci i žene, a tek u poslednje vreme žene postaju vlasnice tih gazdinstava. Zemljoradnjom se bave više nego puno radno vreme, a za to nisu plaćene. Utoliko je značaj i ženske zadruga i ovakvih projekata veći, smatra Karolina Stamenković.

“Sve to pomoglo je da žene ekonomski ojačaju, uspeli smo preko projekata da povećamo broj žena koje su registrovale gazdinstva na svoje ime”, kaže ona.

Ona dodaje da su projekti koje je podržala Evropska Unija od velikog značaja za ovaj nerazvijeni kraj Srbije. Kao primer navodi i prethodne projekte kojima je finansirana obuka za 20 geronto domaćica, zatim dobijena sredstva za licenciranu uslugu pomoć u kući, za zaposlenje geronto domaćica koje su radile u udaljenim planinskim selima. Sredstvima za kupovinu plastenika i obukom 40 žena iz organske proizvodnje, proširena je organska proizvodnja ne samo u okviru opštine Babušnica, već i u Dimitrovgradu.

Oprema za preradu voća

Karolina Stamenković ističe i ogroman značaj saradnje Vlade Srbije, lokalnih samouprava i EU za jedno Udruženje poput Lužničkih rukotvorina. Objašnjava da im je Vlada Republike Srbije omogućila nabavku opreme za preradu voća i povrća uz pomoć koje gotove proizvode, od semena u plastenicima do teglica ili flašica, mogu da izbace na tržište.

Zadruga “Darovi Lužnice” ima velike želje i planove za sebe. Do sada je njihov kompletan proizvodni program otišao u Nemačku. Nadaju se da će tako biti i ubuduće. Za pet godina sebe vide kao vodećeg proizvođača organske proizvodnje, makar na jugu Srbije na korist svih žena koje se bave proizvodnjom.  

Autor: Jelena Đukić Pejić