Tišina i koraci u snegu, to je jedino što se čuje kad se krene u lov na vuka. Dok jedni prave obruč oko šume u okolini Blaca prateći tragove u snegu, drugi lovci čekaju u tišini. Jedan od njih, Dejan Pantelić je iz sela Vladimirovci kod Šapca već dvadeset pet godina dolazi u okolinu Blaca kako bi ulovio svog prvog vuka. 

“Prošli put, prošle godine zamalo, ali još nisam, još ne. Sreću ima lovac ako ga jednom u životu odstreli za lovnu sezonu i vek. Čekamo ga da on nama dođe, ali je vrlo teško njega sačekati. Ipak je to lukava životinja, zato ih i ima toliko, i opstaju. On pređe za noć po 50 kilometara”

Međutim, neko drugi je opet bio srećniji od Dejana.

Jedna vučica manje u Srbiji, ubijena je na nekoliko stotina metara od naseljenog mesta.

Dvadesetčetvorogodišnji Nikola Milinčić iz Kruševca je tek treći put krenuo u hajku na vukove, kaže da lovci čekaju ceo život na kontakt sa vukom koji će kaže, pamtiti ceo život..

“Prvi kontakt sa vukom, prvi odstrel, prvi metak. Ljudi čekaju na to ceo lovni vek pa ne ulove, ali eto, sreća je bila na mojoj strani danas. Mislim da će tako da ostane. Sad već imam želju da ne bude prvi i poslednji, nego da bude samo prvi”

Svake godine nekoliko stotina lovaca zaputi se u okolinu Blaca na tradicionalnu manifestiju „Vuku u pohode“. Organizator najveće lovne manifestacije u Srbiji je Lovačko udruženje Blace, a predsednik ovog Udruženja Milan Kovačević kaže da je vuka u Srbiji dozvoljeno loviti pored još nekoliko vrsta divljači, a jedan od razloga je što prave štetu stočarima.

„Što se tiče vuka, on je cele godine dozvoljen, međutim ne lovi se cele godine, lovi se tako i u tim zimskim uslovima, zato što tad možete da ga pratite zbog snega, kad nema snega teško je da ga nađete. A oni tad silaze i prave najveće štete stočarima. Mi smo imali problema, zato što smo morali da plaćamo štetu od divljači zato što su ulazili u torove i davili, pa je to jedan vid zašto se ova manifestacija održava“

Za ovu godinu dozvoljeno je uloviti 6 vukova, kaže Kovačević iz lovačkog udruženja Blace, i svake godine se proglasi broj vukova koji sme biti odstreljen. Zbog toga se redovno na manifestaciji okupljaju lovci iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, ali neretko i iz Švajcarske, Nemačke i drugih zemalja. Iako se 32 godine bavi lovom, u svom životu je ulovio samo jednog vuka, i kaže da je svaki vuk sreća za lovca. Kovačević objašnjava zašto ga je teško uloviti.

„Vuk je životinja koja se ne može uloviti svakog dana, to je mudra životinja, s njom se treba nadmudrivati, tako da ko je ulovio vuka, to je veliki uspeh za lovca. Ima dobar sluh, dobar njuh, ona oseti na velikoj daljini, s tim što kad se urade ovakvi grupni lovovi, urade se na terenu i proprate se gde se oni kreću, postave se dobro „čeka“ i „pogon“ i onda je tad uspešan lov. Inače, ovako kad se lovi pojedinačno, retko može da se ulovi“

Vuk se sklanja od čoveka, pa lovci kažu da je on najveći trofej za njih, bez obzira koliko u svom lovnom veku ulove lisica, divljih mačaka, veprova i šakala. S druge strane, to je i najteži zadatak za lovca. A najteži zadatak za stočara je sačuvati stoku. Za Ivana Milenkovića iz okoline Blaca, vukovi su štetočine koje mu svake godine smanjuju stado ovaca. Za njega i ostale pastire, hajka je od izuzetnog značaja.

„Au, vukovi, vukovi, stvarno su problem ovde. Meni su baš prošle godine odneli tu pored tora, pet minuta sam se samo udaljio od njih, 4 komada su mi udavili i hajka nam donekle dobro dođe da se malo smanji broj, ako se ne smanji broj vukova, onda se mi džaba mučimo, džaba radimo“

A kako se odbraniti od vukova, Ivan kaže:

„Pa šta radim, ponesem petarde, bacam petarde, plašim ih. Ne nosim pušku, ne smem. U zadnje vreme, evo imam reflektor tu u toru, tako da noću računamo vukovi neće na reflektore, računamo da se odbranimo“

U Zavodu za zaštitu prirode kažu da je na osnovu dva zakona, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o divljači i lovstvu vuka u Srbiji dozvoljeno loviti u vreme lovne sezone, dok je u Vojvodini vuk strogo zaštićena divlja vrsta. Lovištima gazduju lovačka udruženja koja prate broj vukova na osnovu čega se određuje koliko vukova sme biti ulovljeno godišnje. S druge strane, pretpostavlja se da u Srbiji postoji između 800 i 1.400 vukova.

Kako je Srbija tek nedavno potpisala međunarodnu Konvenciju o zaštiti divljeg sveta, još uvek nisu napravljena istraživanja o broju populacije, niti planovi o lovu. Zato ostaje otvoreno pitanje, hoće li vukovi u Srbiji i dalje biti meta lovcima ili će po ugledu na zemlje Evrope, lov i u Srbiji biti zabranjen. Za sada, u Zavodu za zaštitu prirode kažu da je relativno povoljna situacija sa fondom divljih vrsta i da ovakve lovne manifestacije ne dovode do njihovog ugrožavanja.

Tekst: Jelena Đukić Pejić

Foto: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević

Video: Saša Đorđević