Srbija trenutno proizvodi nešto više od 21% struje iz obnovljivih izvora energije, a obavezala se Evropskoj Uniji na 27% do 2020. godine. Možda je u pripremi i novi cilj EU da do 2030. godine Srbija bude u obavezi da proizvodi čak 35% struje, hvalio se ministar Antić ove godine srpskim medijima. Međutim, mala zemlja sa prirodnim lepotama i još uvek netaknutim krajevima u pojedinim predelima, možda trpi veću štetu nego što to može da podnese.

“Mi živimo u zemlji u kojoj je već do sada nestalo 50 reka!”, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od predstavnika inicijative “Sačuvajmo reke Stare planine” i dodaje: “Na Staroj planini predviđeno je da se izgradi 58 malih hidrocentrala, ne postoji nijedan mali bujični vodotok za koji nije planirana tzv. derivaciona hidrocentrala tj. ona koja reku izgubi u cevi”, kaže on.

Radovi u Parku prirode na Staroj planini tek treba da počnu, a na Vlasini i na Kopaoniku, radovi uveliko traju. Goran Tokić sa Elektronskog fakulteta u Nišu kaže da plan da se u Srbiji izgradi 700 mini hidroelektrana, Srbiju može mnogo da košta.

“Dobar deo tih mini hidroelektrana je derivacionog tipa, a to znači da se teškom mehanizacijom pored reke u dužini od nekoliko kilometara prvo poseče drveće, napravi kanal, i zatim stavi cev gde se pomoću vodozahvata veoma često stavlja i do 100 posto vode jer je reč o privavnim investitorima, tako da reka bukvalno presuši. Dakle, govorimo o tome da Srbija može da izgubi 2, 3 ili 4 hiljade kilometara reka! Da potpuno nestanu sa geografske karte Srbije”, objašnjava Tokić, inače i pasionirani ribolovac.

Meštani Pirota i okoline kažu da nikada nije bilo ni javne rasprave na ovu temu, već da se “odjednom jednog dana pojave mašine i počnu da kopaju”. Ko sve u ovom lancu igra i najmanju ulogu o odluci za izgradnju i samoj izgradnji mini hidroelektrana, teško je utvrditi - jer spisak je podugačak.

Dok nadležno Ministarstvo energetike da krajnju odluku o tome da li će mini hidroelektrana biti izgrađena na nekoj lokaciji, različite institucije u nizu daju svoja mišljenja o tome ili pribavljaju potrebnu dokumentaciju neophodne za izgradnju. Počev od lokalne samoprave, preko Zavoda za zaštitu prirode, Srbijavode, Srbijašume, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Hidrometeorološkog zavoda i drugih, svi oni se pitaju u okviru svog domena pre nego što teška mehanizacija počne da krči šume.

Za samo jedno mišljenje ovih institucija potrebno je opet mnogo papira, pa tako za mišljenje JVP Srbijavode investitor mora da ima informaciju o lokaciji, kopiju katastarskog plana i izvoda iz katastra nepokretnosti za zemljište na kome se planira izgradnja MHE, hidrološke podatke za lokaciju MHE, mišljenja Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine i Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, kažu u preduzeću Srbijavode koje navodi da oni izdaju različita akta: vodne uslove, mišljenje, vodnu saglasnost i vodnu dozvolu.

RHMZ s druge strane u odgovoru tvrdi da se njihova uloga odnosi “samo na fazu pribavljanja dokumentacije neophodne za izgradnju hidrotehničkih objekata”, ali se ne izjašnjava koja je to dokumentacija. Kako područje parka prirode Stara planina obuhvata uglavnom teritorije opština Knjaževac i Pirot, u preduzeću Srbijavode kažu da samo 4 MHE poseduju vodne dozvole koje se nalaze na teritoriji opštine Knjaževac, a koje su van I i II zone zaštite parka prirode. Takođe, tvrde da na teritoriji opštine Pirot nema izdatih vodnih dozvola, a da se sva mišljenja i vodni uslovi donose u skladu sa mišljenjima Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva zaštite životne sredine.

Zato nije sasvim jasno zašto su građani Pirota morali tokom avgusta da zaustavljaju započinjanje gradnje mini hidroelektrane na Rudinjskoj reci koja pripada Pirotu. Takođe nije jasno kako lokacijske i građevinske dozvole daje Grad, ako je Stara planina park prirode I reda, što znači - pod ingerencijom države.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić kaže da “lokalna samouprava ne može da zabrani Ministarstvu (energetike) da izdaje dozvole, ali može što i čini kada se ukaže potreba je da šalje dopise da se određene odluke preispitaju”. A Ministarstvo energetike nije ni posle tri nedelje sve do zaključenja ovog teksta odgovorilo na novinarska pitanja. Zbog svega toga i ne čudi što su građani Pirota na oprezu jer znaju za plan za 58 mini hidroelektrana. Protesti koje s vremena na vreme organizuju, podržavaju građani širom Srbije, mnoge javne ličnosti, a kako kažu, to su jedini nepolitički protesti, za prirodu, reke i živi svet.

A živi svet u planinskim vodotokovima je već ugrožen, kaže biolog Predrag Simonović, pa ni takozvani biološki minimum koji bi morao da teče van cevi “ne pije vodu”. “

“Bilo kakva priča o kompenzacijama, bilo u vidu ribljih staza ili bilo čega drugog ne mogu biti održive jer je ceo taj ekosistem upravo toliko nategnut da je najveći deo godine na minimumu, posebno što su režimi voda na našem južnom podneblju južne Evrope jako loši, i svako dalje pogoršanje tog režima voda odvraćanjem voda iz korita, pa makar i ostavljali nešto što je minimum ne može da omogući opstanak tim vrstama”, kaže biolog Simonović.

To međutim nije sve, upozorava i Goran Tokić sa Elektronskog fakulteta koji je o ovom problemu govorio i u Skupštini Srbije.

„Poznato je da je prvi korak ka formiranju poplalava – erozija, a ona nastaje sečom drveća. Da bi ugradili jednu takvu cev, oni iseku 30 hiljada stabala. Kada dođu velike prolećne kiše, umesto da poplavi brdsko planinske predele, da izazove male poplave u planinama, reka se sjuri kroz tu cev u niziju. Zamislite sada takvih 500 cevi koje sjure takvu planinsku vodu u niziju. Šta dobijemo? Veoma lako možemo da dobijemo poplavu Velike Morave, recimo u Ćupriji, zato što se 500 rečica koje bi trebalo da poplave neku planinu gore, odnosno neka neprohodna priobalja, sjurilo kanalima u niziju“, objašnjava on i dodaje da su neke od problema građani mnogih sela iz okoline Pirota već osetili jer su im presušili arterski bunari koji se koriste za navodnjavanje voća i povrća.

„Što je još zanimljivije je ono što se ne vidi u roku od par meseci, jer podzemna voda može da putuje i dve-tri godine, doći će do toga da će početi da presušuju izvori pijaće vode u Srbiji. Ne možete planinsku vodu da cevima sjurite u niziju i da očekujete da planina posle ima izvor pijaće vode“, tvrdi Goran Tokić.

Na pitanje kako je uopšte moguće da se mini hidroelektrane prave u parkovima prirode I reda kao što je planirano na Staroj planini, nijedna gore navedena institucija nije odgovorila. S druge strane, različite nevladine organizacije koje se bave ekologijom tvrde da se struja proizvedena na ovaj način na podneblju Stare planine meri malim brojkama.

„One bi proizvodile struju na nivou statističke greške! Ne bi verovatno čak uspeli ni da proizvedu dovoljno za novogodišnje osvetljenje za Beograd“, tvrdi Nensila Radojković iz Inicijative građana za odbranu reka Stare planine.

Tekst i foto: Jelena Đukić Pejić