Prva organska rakija u Srbiji

septembar 15 2018

Posle skoro tri decenije proizvodnje vina i sirćeta u svojoj vinariji „Status“, Bora Jović iz Svrljiga krenuće ovih dana da proizvodi rakiju, i to organsku, iz sopstvenog šljivika.

U neposrednoj blizini Svrljiga, u ataru sela Merželeta, na visoravni koja se nalazi na 510 metara nadmorske visine Jović uzgaja četiri hektara organske šljive, hektar organske aronije i dvadesetak hektara vinograda.

Jović do sada nikada nije pekao rakiju od organskih šljiva, a prema njegovm saznjanjima biće to i prva organska rakija proizvedena u Srbiji.

organska rakija 1

„Planiram da proizvedem izmedju 4.000 i 5.000 organske rakije, ali neću je odmah ponuditi kupcima.  Zadržaću je u buradima sigurno pet, šest godina, dok potpuno ne „sazri“. Nisam je do sada proizvodio iako organski šljivik imam  sedam godina, jer sam mislio da za takvu rakiju nema kupaca. Nedavno sam se medjutim  uverio da u evropskim zemljama postoji ozbiljna ponuda organskih pića, medju kojima se nalazi i rakija“,  rekao je Jović za Medijski istraživački centar.

On je kazao da već sedam godina proizvodi organsko vino od aronije, a planira da za za neku godinu krene i sa proizvodnjom organskog jabukovog sirećeta.

„Prošle jeseni zasadio sam dva hektara starih sorti jabuka, ove jeseni zasadiću sedam, a naredne još deset hektara jabuka. Biće tu pre svega stabla „budimke“ i „kožare“, ali „florine“ i „topuza“, kao i nekih novih sorti jabuka. Započeo sam konverziju zemljišta na kome sadim jabuke i za tri, četiri godine kada stigne prvi rod moći ću da dobijem sertifikat da se radi o organskoj proizvodnji“, izjavio je Jović.

organska rakija 4

Prema njegovim rečima, njegovi planovi kada je u pitanju organska proizvodnja veoma su ozbiljni jer je tražnja za tim proizvodima sve veća.

„Organska proizvodnja u svetu raste po godišnjoj stopi od 15 odsto, što je svojevrstan rekord. Kod nas je reč „organsko“ bila do pre par godina strana, a sada već zvuči ozbiljno. Nije više problem prodati organski proizvod jer postoje  firme koje se bave otkupom i izvozom“, kazao je Jović.

On je rekao da svima koji razmišljaju o pokretanju organske proizvodnje voća savetuje da veoma pažljivo izaberu sorte koje će uzgajati, jer je za organsku proizvodnju to najbitnije.

„Potrebno je izabrati sortu koja dozvoljava da se organski neguje, kao što je to šljiva „stenlej“ ili naše stare sorte jabuka. Probao sam da organski ugajam grožedje, ali mi to nije pošlo za rukom jer u vinogradu imam internacionalne sorte kao što je „kaberne sovinjon“. Vinograd može da bude organski ali sa autohtonim i manje zahtevnim sortama“, rekao je Jović.

organska rakija 2

On je kazao da mnogi ljudi kod nas pogrešno veruju da organska proizvodnja podrazumeva proizvodnju bez upotrebe ikakvih preparata i bilo kakve zaštite.  

„Nije dozvoljena upotreba upotreba bilo kakvih pesticida, herbicida i veštaćkih djubriva, ali postoji spisak preparata koji mogu da se koriste. Oni  su recimo, na bazi belog luka ili sa hajdučkom travom, a za zaštitu šljiva može se koristiti i rastvor jabukovog sirećeta“, objasnio je Jović.  

Prema njegovim rečima, organska proizvodnja jeste skuplja od „uobičajne“ jer u njoj ima mnogo više ručnog rada, a mnogo manje hemije.

„Mnogo više ruku je potrebno da bi se odnegovao poptuno „čist“ proizvod, bez ikakvog upliva hemije. To opravdava i višu cenu organskih proizvoda. Ove godine je „obična“ šljiva otkupljivana po ceni od 12 dinara, a organska po ceni od 40 dinara. Takav odnos trebalo bi da ostane i narednih godina“, izjavio je Jović.

Kako je kazao Jović, organska proizvodnja na jugu Srbije tek je u začetku, tako da je on sa svojim iako malim površinama trentno najveći prozvodjač organskog voća.

„Najveći problem za razvoj organske proizvodnje voća i povrća, ali i uopšte poljoprivredne proizvodnje, predstavlja to što ljudi u selima nemaju vodju. Ranije su zadruge bile vodje domaćinima. One su im sugerisale šta da proizvode, otkupljivale su im sve što proizvedu. Sada su domaćini prepušteni nakupcima i uvek loše prodju“, naglasio je Jović.  

                          __________________________________________________________________________________________________________________________________

Direktor Poljoprivredne stručne službe u Nišu Srećko Vukašinović izjavio je da  na području Nišavskog  okruga raste interesovanje za organsku proizvodnja, ali da je trenutno mnogo više domaćinstava koja se nalaze u postupku konverzije zemljišta, od onih koji su završili taj postupak i dobili sertifikat o organskoj proizvodnji.

„Ljudi se uglavnom opredeljuju za proizvodnju voća koje može da se preradi u sokove ili džemove, kao što je to slučaj sa aronijom. Proizvodjačima, medjutim i dalje predstavlja problem plasman tih proizvoda jer su skuplji od drugih i malo teže ih prodaju “, kazao je Vukašinović.  

On je kazao da Poljoprivredna služba pruža redovno prati poljoprivredne  proizvodjače, tako da za one koji nisu koristili veštačka djubriva ili odredjena hemijska sredstva, može da garantuje kod kontrolnih organizacija i tako im skrati postupak konverzije zemljišta sa tri na dve godine.

„U narednom periodu radićemo na formiranju udruženja koje bi okupilo proizvodjače organskih proizvoda. Tako objedinjeni mogli bi da obezbede lakši plasman svojih proizvoda. Udruženje bi moglo da postakne druge ljude da se bave organskom proizvodnjom. Na selima imamo dosta domaćinstava koja organski uzgajaju voće i povrće, ali ne pokreću proceduru konverzije zemljišta i dobijanja sertifikata“, rekao je Vukašinović.

On je podsetio da proizvodjači koji se bave organskom  proizvodnjom mogu da koriste subvencije Ministarstva poljoprivrede koje su sada za 70 odsto veće u odnosu na osnovnu proizvodnju.

                         ____________________________________________________________________________________________________________________________________

Kako je kazao Jović,  njegova velika želja je da barem jedno od njegovo četvoro dece nastavi da se bavi voćarstvom i vinogradarstvom.

„Moja porodica je uvek živela od zemlje i za zemlju. To što su radili moj otad i deda, radim i  ja  samo u većem obimu i na  malo savremeniji način, uz primenu savremenih standarda “, istakao je Jović, mašinski inženjer po struci.  

Tekst i foto: B.Ljubisavljević 

TEMPLEJT na srpskomRES

 

 

Radionice

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim