Malo turista se ove godine odvažilo da ode na grčko ostrvo Lezbos. Pandemija koronavirusa je uništila volju za putovanjem kod mnogih. Osim toga, već pri sletanju na lokalni aerodrom, putnici vide apokaliptični prizor: beskrajno naselje od šatora. To je Morija, najveći evropski izbeglički kamp.

Najpre je ovo improvizovano naselje predviđeno za 3.000 osoba. Sada ih ovde živi preko 13.000. U doba pandemije se svi pitaju kako to da se koronavirus ovde nije proširio. Stručnjaci upozoravaju da bi se upravo to moglo dogoditi te da u tom slučaju ostrvo nije ni najmanje spremno.

Belgijanka Karoline Vilemen za Lekare bez granica koordinira borbu protiv virusa na Lezbosu. „Znam da ovo nije naučni zaključak, ali u vreme kada se zbog pandemije otkazuju okupljanja na otvorenom, mesto poput ovog logora je nezamislivo“, kaže Vilemen za DW.

U susednom mestu Mitilini, glavnom gradu otoka, korona-virus se širi među lokalnim stanovništvom. Mere koje važe za ostatak ostrva, u izbegličkom kampu jednostavno nisu primenjive.

„Sve i da čitavo vreme provodite u svom šatoru, pravila nije moguće primeniti kada treba stati u red za jedan od tri obroka. Isto važi i za tuš ili WC. Tu su jednostavno prevelike mase ljudi“, kaže lekarka.

Čak je i redovno pranje ruku izazov. Mnogo ljudi na malom prostoru, nehigijenski uslovi – sve je to idealna podloga za širenje virusa.

Simbolične mere

Vlasti u Atini su još u martu ograničili kretanje za stanovnike Morije. Šatorsko naselje sme da napušta samo 150 osoba na sat. Za ostatak ostrva je lockdown već odavno ukinut, ali za migrante iz kampa je još uvek na snazi.

U letnjim mesecima se povećao broj brodica koje dolaze iz smera Turske. Došljaci se testiraju na korona-simptome. Osim toga, na ostrvu postoje i dva karantinska smeštaja gde novopridošli provode prvu sedmicu boravka na Lezbosu. „Niko ne zna što se tamo tačno događa“, kaže novinarka Franciska Grilmajer koja već neko vreme živi na Lezbosu.

Ona je sigurna da zvanična Atina koristi pandemiju kako bi sprovela svoju izbegličku politiku. „Potpuno je jasno se pandemija trenutno koristi kako bi se ljudi dalje izolovali. Tako se dodatno povećava jaz između domaćeg stanovništva i izbeglica“, kaže Grilmajer za DW.

Neprijateljstvo je sve očitije i prema nevladinim organizacijama koje deluju na ostrvu jer, kako kaže novinarka, što je manje svedoka na licu mesta, to je lakše sprovoditi oštre mere bez straha od kritika.

Lekari bez granica su nedavno morali da zatvore jednu korona-ambulantu za izbeglice. Zvanični razlog: jedan meštanin se požalio da se ambulanta nalazi u poslovnoj zoni. Bez obzira na to što je zvcaničnih kapaciteta za borbu protiv pandemije premalo za ukupno 100.000 stanovnika ostrva.

„Pitanje vremena“

Lekarka Karoline Vilemen je ogorčena: nikome ne odgovara zatvaranje ambulante. „Dok su nam pretili novčanom kaznom, to smo izdržali, ali krivična prijava je nešto drugo.“

Vilemen kaže da trenutno unutar kampa nema osoba sa simptomima. Ali ovde se nalazi 300 do 400 osoba koje spadaju u rizičnu grupu.

„Čista je sreća da u Moriji do sada nije izbila pandemija. No samo je pitanje vremena kada će se to dogoditi, a Lezbos ne raspolaže kapacitetima ako se tako nešto dogodi“, zaključuje ona.

DW.com