U 5 stalnih centara za izbeglice u Srbiji sa kapacitetom od 1.000 mesta i još 15 centara duž migrantske rute gde ukupno može da se smesti 6.000 izbeglica, gotovo da više nema nikoga, možda tek stotinak njih u Krnjači kraj Beograda, kažu u Komesarijatu. Svi oni u nameri da što pre pređu granicu nastavljaju put.  

Prema rečima ministra za rad i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, sve funkcioniše u najboljem redu i pored novih zahteva koje je Srbija dobila od Slovenije i Hrvatske.

 „Slovenija i Hrvatska su donele odluku da se smanji kapacitet  vozova, odnosno da u vozovima ne bude više od 940 migranata koji moraju da budu praćeni odgovarajućim spiskom, pregledom njihovih imena, prezimena iz zemalja odakle dolaze. Za nas to ne predstavlja toliki napor budući da mi to inače radimo u Preševu, i mi već svima u Preševu izdajemo odgovarajuća dokumenta. „

Ovu odluku Srbija je prosledila Makedoniji, očekujući da je i ona poštuje, međutim, do danas Makedonija nije reagovala pa migranti iz pravca Makedonije na teritoriju Srbije dolaze bez traženih spiskova sa podacima o imenima, prezimenima i zemlji iz kojih migranti dolaze, kažu u ovom Ministarstvu. To za Srbiju znači dodatne kontrole pri ulazu izbeglica u zemlju i usporavanje celokupne procedure.

Ruta kroz Srbiju

Iz Preševa izbeglice vozom direktno putuju do Šida po ceni od 15 evra, odakle opet vozom odlaze u Hrvatsku, koje besplatno za njih organizuje Republika Hrvatska. Mali broj njih na ovaj put do Šida kreće autobusom koji ih košta 35 evra od Preševa. Oni koji dođu iz pravca Bugarske, iz Dimitrovgrada autobus do Šida plate 40 evra, ili idu vozom za 15 evra do Beograda, odakle nastavljaju dalje. Svi oni moraju biti u odgovarajućem spisku kako bi mogli da nastave put.

Dimitrovgrad nije česta stanica za migrante jer je put znatno teži, preko Stare planine, posebno u zimskim danima. Ipak, dnevno između 150 i 250 izbeglica dođe iz pravca Bugarske. Kako svoja prva dokumenta dobiju u Dimitrovgradu jer se ne prijavljuju u prethodnim zemljama Iranu, Turskoj i Bugarskoj, ova ruta predstavlja šansu za ekonomske migrante da dođu do svog cilja.

Prema nekim nezvaničnim informacijama nije isključeno da Iranci kojima nije dozvoljen ulazak u Srbiju, svoje pasoše bacaju u Bugarskoj, a u Dimitrovgradu se prijavljuju kao Sirijci. Međutim, zvanični stav ministarstva rada je da nema opasnosti od ekonomskih migranata.

“BrojregistrovanihmigranatakojiunašuzemljudolazeizpravcaBugarskejezanemarljivuodnosunabrojmigranatakojidolazeizpravcaMakedonije. Situacija se može promeniti, i u skladu sa tim ćemo reagovati. Do sada se pokazalo da je eventualne promene migratorne rute nemoguće predvideti, ali za sada nema indicija da se očekuje povećan priliv migranata iz pravca Bugarske. Procedura je za sve ista, bez obzira na kojoj tački ulaze na teritoriju Republike Srbije. To konkretno znači da nema opasnosti za dolazak ekonomskih migranata, s obzirom na to da je ulaz na teritoriju Republike Srbije iz bilo kog pravca dozvoljen samo licima koja dolaze iz Sirije, Iraka i Avganistana.” – kažu u nadležnom Ministarstvu.

Ekonomski migranti ipak viđeni na teritoriji Srbije pokazuju i podaci UNHCRa

Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice kaže da je moguće da na teritoriji Srbije ima ekonomskih migranata.

„Trenutno, možda ima neki ekonomski migrant. Teško je to reći sad u broj i u glavu, ali u suštini, vi znate i da je neki ušao, granice nisu hermetički zatvorene, verujem da su oni našli način da izađu iz Srbije, ako je neko ušao. Ali generalno, trenutno, od kako je počeo onaj režim da idu samo migranti iz ove tri zemlje, to se tako i nastavilo, tako da mi ovde imamo migrante iz Sirije, iz Avganistana i Iraka. „

Ipak volonteri različitih organizacija na terenu su sretali ekonomske migrante. Ovo potvrđuje i Mirjana Milenkovski iz UNHCRa, čiji su volonteri sretali ekonomske migrante pre svega u Šidu. Prema njenim rečima, do 01. januara ovakvi migranti su se nakon potvrde o izraženoj nameri da traže azil u Srbiji upućivali na neki od 5 centara gde su mogli da pokrenu proceduru o izbegličkom statusu. Od 01. januara se to promenilo, i sada migranti dobijaju dokument - potvrdu o ulasku na teritoriju Republike Srbije nakon čega su slobodni da se kreću dalje.

„Pogledaju im se dokumenta, pogledaju im se potvrde da su evidentirani u Republici Srbiji, ako jesu iz neke druge zemlje koje nisu ove tri zemlje o kojima govorimo, Sirija, Avganistan, Irak, i dođu i prijave se kao Sirijci ili Avganistanci, njima na čelu ne piše odakle su, teško možete po izgledu čoveka da utvrdite odakle je on. Činjenica je da ljudi  koji prelaze sve ove granice koji nisu državljani tri zemlje o kojima govorimo mogu imati validan zahtev za izbegličkim statusom, mogu biti progonjena manjina u ovim zemljama, koje ne moraju biti ove tri zemlje. „

U prihvatnim centrima u svakom trenutku izbeglicama pomažu stotine službenika i volontera. Svi oni marljivo rade svoj posao u otežanim uslovima, bilo da je reč o izdavanju dokumenata, pružanju zdravstvene pomoći, ili volonterske pomoći različitih organizacija u vidu hrane, obuće i odeće. I migranti kažu da je evidentna razlika u ophođenju prema njima u Srbiji i u drugim zemljama, pa i pored toga što u Srbiji nemaju besplatne vozove kao npr. u Makedoniji i Hrvatskoj, zadovoljni su time što se u Srbiji osećaju bezbedno.

Ipak, svi oni žurno nastavljaju svojim putem do evropskih zemalja. Međutim, nova pravila podrazumevaju dodatno angažovanje od strane Srbije zbog ograničenja broja migranata, jer ne mogu svi koji dođu iz Preševa automatski da nastave svoj put ka Hrvatskoj, što usporava čitav proces, navode u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.