Društvo 457
Poznati majstor za harmonike Dragutin Miljković - Gadžihanac pravi je primer da i u poznim godinama ljudi mogu veoma uspešno da rade i budu od velike koristi i svojoj porodici i čitavom društvu. Iako ima 89 godina, rodjen je 1927. godine, za radnim stolom u radnji je svakodnevno i to od jutra do mraka, jer kako kaže, mušterija je puno i potrebno je svima što pre izaći u susret.
Ovih junskih dana Niš je u znaku vespe. Simpatični dvotočkaš, iako u ovoj godini slavi 70. rođendan, i dalje je u modi, a ako ste ljubitelj popularnog retro stila i tematskog vraćanja u prošlost, prostor Sinagoge u Nišu je do 25.juna mesto koje treba da posetite. Vespa klub „Naissus“ je priredio vrlo zanimljivu izložbu, koju, osim petnaestak vespi, od kojih su neke pravi oldtajmeri, čine i plakati,kao i reprintovi reklama iz vremena najveće slave vespe, stare ploče, delovi odeće, i još mnoštvo retro predmeta.
Niška publika će u subotu imati nesvakidašnju priliku da uživa u nastupu niških muzičara- tinejdžera koji stasavaju pod okriljem udruženja „Radosna vest“, potpomognutih drugarima iz udruženja „Drugačiji zajedno“. Zajednički nastup zakazan je za subotu, 21. maj, od 14 sati, u prostorijama udruženja „Drugačiji zajedno“ u ulici Naserovoj (preko puta „Rode“), a koncertom koji se održava uveče, od 20 sati, u istom prostoru, predstaviće se bend i hor Muzičke radionice koja radi u okviru udruženja „Radosna vest“.
Meštanima Pirota odavno je poznat njihov sugrađanin Panta, koga su, ne bez razloga, nazvali čudakom. Otkako je nedavno dospeo u medije, priču o Panti čuli su u čitavoj Srbiji, pa i van granica zemlje. Od atrakcije, što svakako jeste njegova kućica sagrađena na drvetu, mala je granica da to pređe u ruglo, smatraju mnogi Piroćanci. Neki su čak pokušavali i da unište njegov neobični dom. Ipak, Panta nije ozlojeđen ni na koga, živi svoj život na drvetu, sa koga mu svet izgleda nekako bolje.
-Sa rukama i nogama ili bez njih, zdravi ili bolesni, bogati ili siromašni, ako imate nadu, imate sve!, poručio je u jednom od svojih nadahnutijih govora, a prvom u Nišu – Nik Vujičić, svetski poznati motivacioni govornik poreklom iz Srbije. Tema večeri, koje je Nišlijama priredilo Udruženje „Radosna vest“ , uz još nekoliko organizacija koje se bave humanitarnim radom, bila je „Živeti život bez ograničenja“.
Kada su se pre 4 i po godine dogovorili da će biti hraniteljska porodica, Bojan i Jelena Ametović sa svoje dvoje dece nisu ni mogli da zamisle da će ih Ministarstvo rada i socijalnih pitanja Republike Srbije proglasiti zvanično najboljima u Srbiji. Zahvaljujući svojoj humanosti i nesebičnosti, oni ovu titulu ponosno nose, pa od decembra prošle godine pehar „Čovek godine“ ima posebno mesto u domu Ametovića.
Za izgradnju novog dečjeg hemato – onkološkog odeljenja Klinike za dečje interne bolesti u Nišu, Udruženje NURDOR prikupilo je skoro milion dinara u akciji koja je sprovedena u 23 grada u Srbiji. Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka je uličnom akcijom obeležilo Svetski dan dece obolele od raka, a posetioci u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, i u mnogim drugim gradovima Srbije su kupovinom balona i drugih promotivnih artikala učestvovali u ovoj humanitarnoj akciji namenjenoj deci oboleloj od raka. Akciju u Nišu podržali su i niški mali i veliki bubnjari, zatim i bubnjari iz Leskovca, Drum dum fest Leskovac i školica bubnjeva Drum&roll.
Košarkaška reprezentacija Srbije je od 2014. ponovo u vrhu svetske košarke. Srebro na SP ocenjeno je tada kao najveće iznenađenje prvenstva jer su srpskim košarkašima presudile jedino SAD. Godinu kasnije, Evropsko prvenstvo i borba za treće mesto. Tada se Srbija nije pela na postolje, ali ostala je velika nada i želja da ovi momci ponove uspehe iz ranijih godina. Tako to izgleda na malim ekranima širokoj publici. Kakvo je stanje u srpskoj košarci unutar klubova međutim nije toliko očigledno. Tek ponekad isplivaju problem, i to onda kada dogori do noktiju. Tako je ovih dana isplivala činjenica da na nacionalno takmičenje Kup Radivoja Koraća neće moći svi plasirani klubovi i to zbog para.
Iako se naizgled sjaj srpskoj košarci vraća, pa je srpska reprezentacija aktuelni vicešampion sveta i čertvrta u Evropi, stanje u srpskim klubovima ne samo da nije sjajno već zabreklo loše. Srpski košarkaši posebno u Košarkaškoj ligi Srbije, rezultate postižu uz pomoć štapa i kanapa, a jedan od najsvežijih primera je KK Smederevo 1953 koji nije imao novca da se pojavi na nacionalnom košarkaškom takmičenju Kup Radivoja Koraća, održanom poslednja 4 dana u Nišu. Smederevci su se plasirali za četvrtfinale Kupa, gde ih je čekao najjači srpski tim Crvena Zvezda Telekom, a malo je falilo da ne dođu jer nisu imali novca ni za prevoz, ni za smeštaj i hranu. U poslednjem trenutku su se snašli za prevoz zahvaljujući prijateljima, kaže Zoran Todorović, i trener i predsednik ovog košarkaškog kluba.
Nakon više od pola veka rada, mnoge zanatlije zatvaraju svoje zanatske poslove kojima su se generacije bavile. Zamalo da jedan od njih bude i Branislav Đorđević, ćurčija koji se bavi šivenjem odevnih predmeta od kože i krzna već 40 godina. Iako ima 75 godina, 20 godina je u penziji, ali se i dalje se bavi svojim zanatom. Njegov sin Nenad ima 50 godina i iako je dugo odbijao da nastavi očevim stopama, pre pet godina je završio ovaj zanat i sada radi sa ocem. Deka Branislav kaže nije jedini ćurčija u Nišu, ali je jedini koji se time bavi.
Slađana Mitrović rođena je Valjevka, a čest je gost u Nišu. U Niš je dovodi ljubav prema Goranu koga je upoznala zahvaljajući društvenoj mreži facebook i Pokretu malih ljudi. Zajedno su već 6 godina i jedva čekaju da se venčaju. U tome ih sprečava jedino činjenica da Slađana ne može da nađe posao u Nišu.
Da mediji i rad novinara na terenu mogu biti od velike pomoći u rešavanju životno bitnih pitanja pokazuje i film „U kući sa mrtvima“ produkcijske kuće NGTim production. Ovaj film opisuje život Bratislava Stojkovića, čoveka koji više od 15 godina spava u grobnici pored tri limena sanduka na napuštenom starom groblju u Nišu.
Za čuvenog pevača iz Niša, Šabana Bajramovića čuo je ceo svet zbog autentičnog glasa i brojnih kompozicija koje je tokom života napisao. Njegove kolege muzičari kažu da je bio muzički genije. Pevao je u velikom broju zemalja, dok je na poziv Nehrua i Indire Gandi pevao u Indiji gde su ga proglasili za kralja romske muzike. A Đelem, đelem i to baš njegova verzija, ustanovljena je kao romska himna 1971. godine na svetskom kongresu Roma.
Prema podacima Centra za socijalni rad u Nišu, više od 650 000 ljudi u Srbiji koristi neki oblik socijalne pomoći i zbrinjavanja, a među najugroženijima su stariji od 65 godina. Kako Niš važi za jedan od gradova sa izraženim problemom nezaposlenosti, od 250 000 stanovnika, 15% je bez posla, a čak 20% nije radno sposobno i prima neku vrstu socijalne pomoći. To znači da čak 19 000 Nišlija živi od pomoći države.
Lajkujte nas na Facebook
Kontaktirajte nas 
