U 35% izveštaja o nasilju prema ženama mediji su otkrili identitet preživele odnosno žrtve ili članova njene porodice, a u 27% objava korišćeni su senzacionalistički ili stereotipni izrazi za nasilje, žrtvu ili nasilnika, pokazala je Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama za 2024. godinu, koju je sprovela grupa Novinarke protiv nasilja, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Dovoljno vidljivi da smetaju i dovoljno slabi da ih jeftino tuže, zastraše i isrcpe – mali mediji bez novca i frilenseri prepušteni sami sebi, idealna su meta moćnika. Osim fizičkih napada, bezbednost novinara ogleda se i u finansijskim pritiscima.

U Nišu se bezbednost novinara ne ugrožava pendrecima, već javnim diskvalifikacijama. Političko targetiranje novinara praćeno prenošenjem i pojačavanjem tih poruka u režimskim medijima, stvara atmosferu u kojoj profesionalni rad postaje rizičan.

Grupa “Novinarke protiv nasilja prema ženama” najoštrije osuđuje pretnje smrću koje su upućene našoj članici i koleginici prof. Smiljani Milinkov.

Onde gde se „svi znaju“, na famoznom „lokalu“, novinarima je još teže. Pretnje, ucene, finansijsko davljenje dolaze glave i poslednjim poštenim lokalnim medijima u Srbiji, dok oni naklonjeni režimu zgrću novac.

Uvrede, zastrašivanja, pretnje, pa čak i fizički nasrtaji na novinare u Srbiji ne prestaju. Na meti napada su zbog izveštavanja, iznošenja mišljenja i stavova, ali ponekad i samo zato što su – novinari.

Slobodni mediji i pravna država – zahtevi koji ujedinjuju studente i Evropsku uniju. Pod pritiskom i ucenjena za novac, vlast najavljuje reforme. Ali da li će one zaista promeniti sistem, ili samo zavarati Brisel?

Trampova ofanziva na USAID teško je pogodila neke medije i nevladine organizacije u Srbiji. Dok vlasti u Beogradu slave što se više ne finansira „obojena revolucija“, najveći primalac novca bila je zapravo država.

Prema izveštaju Reuters Instituta iz aprila 2024. godine, gotovo 48% novinara aktivno koristi veštačku inteligenciju u svom radu, dok istraživanje iz septembra 2024. godine pokazuje da čak 70% novinara i lidera redakcija prepoznaje vrednost AI u optimizaciji svojih procesa.

Veštačka ineligencija može da zameni neki deo našeg posla, može da nam pomogne ili da nam dodatno zakomplikuje stvari, da nam unazadi etiku, ali ne može da uništi novinarstvo kao profesiju, rekla je  Sanja Kljajić, novinarka DW i asistentkinja na Odseku za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.