U Bujanovcu se svi poznaju, i nije potpuna retkost da se druže Albanci i Srbi. Ipak, veze i ljubav između ove dve grupe mladih ljudi su veoma retki. Brakovi skoro da i ne postoje. Ipak, posetili smo jedan takav bračni par.

Bujanovac je grad sa većinskim albanskim stanovništvom, Srbi čine 25% i Romi 8% stanovništva. Bogat život na ulici odaje specifičnosti ovog grada na jugu Srbije. A kako to funkcioniše u jednom lokalnom biznisu?

Isti standardi treba da važe i za Srbe na Kosovu i za Albance na jugu Srbije, poručeno je nedavno iz Berlina. Šta o tome misle u Mitrovici, a šta u Bujanovcu?

Stanovnici Preševske doline imaju svoju definiciju života pod tenzijom. Dok političari podgrevaju netrpeljivost, obični ljudi pokušavaju da žive što normalnije živote. MIC vam donosi priču o stvarnoj slici života Albanaca na jugu Srbije.

Za Albance na jugu Srbije je popis stanovništva važno političko pitanje. Očekuju da ih se izbroji šezdesetak hiljada, a to bi uticalo i na sredstva koja dobijaju opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa.

Velika gužva u Velikom Trnovcu. U tom albanskom selu na jugu Srbije danas se odlučuje da li će posle više od dva meseca konačno biti konstituisan republički parlament. Izbori se ponavljaju po četvrti put.

Na parlamentarne izbore albanske partije s juga Srbije izlaze na dve liste. Mogli bi, smatraju, ukupno da osvoje tri mandata.

Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, umro je 4. maja 1980. godine u Kliničkom centru u Ljubljani, posle 122 dana intenzivnog lečenja zbog začepljenja krvnih arterija leve noge.

Iz skromnih izvora beležimo da je Autonomna Kosovo-metohijska oblast današnje granice dobila 1959. godine, kada je delovima teritorije opštine Raška, proširena opština Leposavić. Od 1963. ta se oblast zvanično zove Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, da bi, ustavnim amandmanima iz 1966. pokrajini bio priznat status „konstitutivnog elementa federacije“.

Nema sumnje, 20. maj 2001. godine je najvažniji datum u srpsko-albanskim odnosima u Srbiji posle Slobodana Miloševića.