„Redakcija Danasa nepoželjna na konferenciji Ministarstva prosvete o upisu u srednje škole: Pozvani samo odabrani mediji mimo uobičajene procedure“, samo je jedan od naslova koji se može pročitati na internetu tokom ovog meseca. Tako su čitaoci lista Danas ostali uskraćeni za informacije izrečene na press konferenciji jednog Ministarstva o važnoj temi za 64.400 učenika u Srbiji koji su prema podacima tog Ministarstva ove godine polagali završni ispit i spremali se za upis u srednje škole.

Sve češća je praksa institucija da dele medije na one koji im odgovaraju, i one koji im ne odgovaraju. Od mnogih medija institucije kriju informacije od javnog značaja, pa je tako u Nišu prošlog meseca otvorena kancelarija Vlade koju je otvorio lično premijer Đuro Macut, a na čije otvaranje su pozvani samo mediji bliski režimu.

U još manjoj sredini poput Dimitrovgrada, medijska ekipa portala Far oterana je sa događaja na kome su bili pojedini ministri Vlade Srbije. Za događaj su najpre čuli od sugrađana, a kada je dolazak vrha države i vladajuće partije postao javna tajna, Stefan Pavić, medijski fotograf i snimatelj portala Far, lično je gradske vlasti upitao za akreditaciju za izveštavanje sa javnog događaja. Predsednik opštine Dimitrovgrad, Vladica Dimitrov mu je odgovorio da je to privatan događaj i da ne sme da snima.

„Ja sam se zahvalio i izašao. Posle sam sa kolegama Slavišom Milanovim i Mikicom Kostovim opet otišli u park. Tu je već bilo zvanica“, priča za MIC Stefan Pavić iz Fara, medija koji se svojoj publici obraća dvojezično jer ovde živi bugarska nacionalna manjina, budući da je Dimitrovgrad na samoj granici s Bugarskom.

Zabranjeno snimanje

„Videli smo na sportskom terenu ekipu RTV Caribrod, videli smo još neke TV ekipe nama nepoznate, i fotografe. Slaviša i ja smo zaključili da je to ipak događaj od javnog značaja, da su tu sve javni funkcioneri iz Pirota i okoline, i opet smo ušli na teren. Opet nas je dočekao predsednik opštine Vladica Dimitrov i rekao ’hoćemo da se svađamo sada? Vi ste došli da nas provocirate, vi ponižavate naše događaje’. To naravno nije istina“, kaže Pavić objašnjavajući da Far profesionalno i jednako izveštava o svim događajima, zbog čega ih neretko „prozivaju“ i opozicione partije.

Prvo im je zabranjeno da snimaju, a onda je došlo i do verbalnog konflikta, potom su targetirani kao opozicioni mediji i kao takvi neprofesionalni medij koji ponižava sve što gradska vlast radi.

„I ja sam pokušao da smirim situaciju i konflikt između kolege Slaviše i predsednika i pitao ’dobro, da li hoćete da date izjavu?’. Rekao je da je to stranački događaj, da je on lično zakupio prostor i da je on lično zvao ljude i da će sa tog događaja biti poslata poruka mira, poruka ljubavi i poruka da nema podela. Slaviša je tada pitao ’pa dobro, jel možemo da snimamo?’, na šta je predsednik opštine samo izašao iz kadra i rekao mi da ne snimam. Za to vreme, druge ekipe su snimale događaj“.

Iako malo mesto, ovaj događaj nije ostao ispod radara, reagovale su medijske asocijacije. Stefan objašnjava da je to samo jedna od situacija sa kojom se suočavaju, da ne budu pozivani ni na veoma važne događaje od javnog značaja poput potpisivanja ugovora sa poljoprivrednicima u jednom poljoprivrednom kraju kao što je Dimtrovgrad. Dodatni problem, takođe egzistencijalno važan u finansijskom smislu je što odavno ne dobijaju novac na medijskim konkursima, zbog čega su prestali i da apliciraju, već su se okrenuli drugim donatorima.

Konkursi za sufinansiranje medija nisu jedini izvor finansiranja

Finansije su poseban krug pakla za brojne medije. Pored medijskih konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja koji se sprovode na nivou Republike, gradova i opština, tu je i novac od oglašavanja brojnih javnih preduzeća i institucija. I jedan i drugi novac dobijaju uvek isti mediji.

Grafikon pokazuje iznose dobijene kroz konkurse za projektno sufinansiranje

Udruženje Bečejsko udruženje mladih BUM odavno se bavi javnim finansijama i raspodelom finansija koja je u većini opština i gradova netransparentna. Kao članica Koalicije za nadzor javnih finansija, ovo udruženje osnovalo je portal Otvorene nabavke (linkovati) kao građanski alat za praćenje javne potrošnje u Srbiji. Iako se ne tiče direktno medija, po brojnim parametrima na ovom portalu se može videti koji privredni subjekti daju novac medijima i za šta. To znači da jasno pokazuje koji mediji dobijaju novac i koliko novca putem ugovora od javnih preduzeća i institucija.

Kako portal trenutno sadrži bazu od oko 1.55 miliona ugovora zaključenih u poslednjih 6 godina, a svi ugovori imaju vrednost više od 4.3 biliona dinara, mediji kao ponuđači odnose tek mali deo, ali ne beznačajan za praćenje.

Na primeru lokalnih i regionalnih medija iz Niša najviše ugovora ima City marketing centar doo, osnivač portala Niške vesti, ukupno 44 ugovora od 2021. godine čija je ukupna vrednost 22 857 294,00 dinara. Među naručiocima su gradske opštine, različita gradska javna preduzeća, skupština grada i zdravstvene ustanove.

Pojedinačni ugovori sa javnim preduzećima milionski

Pa tako na primer City marketing centar u u novembru 2024 godine 150.000 dinara dobio od Instututa za lečenje i rehabilitaciju „Niška banja“ za marketinške usluge. U oktobru iste godine 250.000 dinara dobio je za praćenje rada Skupštine grada Niša. Zanimljivo je da je u januaru ove godine za Institut za lečenje i regabilitaciju „Niška banja“ City marketing centar za 750.000 dinara radio „Marketinške usluge Lokalni informativni portal sa aplikacijom za ANDROID i IOS uređaje“. Kada se u google pretražiavč ukuca lokalni informativni portal, otvara se sajt nišbre.rs sa lokalnim vestima, a i impresumu ne piše ništa o vlasničkoj strukturi.

Ini media doo je firma osnovana početkom aprila 2025. godine preko koje posluje mesec dana ranije osnovana nelegalna kablovska Niš TV. Prema portalu otvorene nabavke, Ini media nema puno pojedinačnih ugovora u odnosu na City marketing centar. Njihovih 9 ugovora ipak imaju vrednost  5 570 000,00 dinara. Poslednji ugovori potpisani su 01. marta ove godine, njih 4 – svi sa JKP Gradska toplana sa različitim iznosima. Jedan za 800.000 dinara za „Informisanje i emitovanje servisnih informacija putem elektronskih medija“, drugi za 400.000 dinara za „Informisanje i emitovanje servisnih informacija – ostali mediji“, treći za 300.000 dinara „Informisanje i emitovanje servisnih infromacija“ i četvrti „Produkcija edukativno informativnog materijala“ u vrednosti od 990.000 dinara. Ukupan iznos za jedan dan potpisan sa JKP Gradska toplana je 2 450 000,00 dinara.

Interesantni su i podaci i za regionalnu TV Zona plus kod koje su najčešći razlozi za ugovore oglašavanje čestitki javnih preduzeća, ali i kupovina vremena na televiziji za praćenje rada Skupštine grada Niša na mediju kome je posao da prati šta gradski odbornici odlučuju. Zona plus ima 18 ugovora u ukupnoj vrednosti od skoro 5 miliona dinara (4 979 333,00).  I TV Zoni plus je JKP Graska toplana Niš za „Produkciju edukativno informativnog materijala“ platila 990.000 dinara u januaru prošle godine.

Na portalu otvorene nabavke nalaze se i brojni drugi portali iz Niša koji imaju zanimljive saradnje sa javnim preduzećima, ali i sa gradskim opštinama. Gradska opština Crveni krst najčešće plaća čestitke u različitim okolnostima lokalnim medijima, a čak i za banere na sajtu plaća 50.000 dinara.

Medijski prostor van dometa Zakona o javnim nabavkama

Idejni tvorac portala Otvorene nabavke koji na vidljiv i jednostavan način prikazuje tokove novca, Aleksandar Đekić iz organizacije BUM za MIC kaže da čitav segnemt javne potrošnje ostaje van dometa i zakona o javnim nabavkama, a tiče se upravo medija i medijskog prostora.

Aleksandar Đekić

„Ti ugovori se ne evidentiraju na Portalu javnih nabavki, nema javnog poziva, nema izveštaja o dodeli, i do sada praktično nisu bili direktno vidljivi ni istraživačima ni građanima. Zakonodavac jeste ovaj izuzetak preuzeo iz evropske Direktive, ali je posledica da veliki novčanih tokova ostaju potpuno netransparentni“, pojašnjava on i dodaje da BUM planira da ovu prazninu popuni na otvorenim nabavkama agregiranjem podataka iz izvora koji već postoje, ali su danas rasuti i nepovezani.  Đekić dodaje da ovakvi ugovori ne prolaze kroz centralizovani sistem javnih nabavki pa će ih rekonstruistati iz nekoliko paralelnih izvora.

„Osnov će biti izvršenje budžeta republike, pokrajine i lokalnih samouprava, gde su pojedinačne isplate po ekonomskim klasifikacijama za usluge oglašavanja i medijske usluge delimično vidljive. Najveći izazov nije nedostatak podataka, već njihova nestandardizovanost — svaki naručilac vodi evidenciju drugačije, iznosi se često agregiraju pod generičkim stavkama poput "usluge informisanja", a stvarni ugovori retko se objavljuju u celosti. Zato prvo razvijamo jedinstvenu metodologiju klasifikacije, a zatim ćemo iterativno popunjavati bazu sa rashodima na koje se zakon o javnim nabavkama ne primenjuje“, ističe Đekić.

Istraživanje Lokal presa – državno oglavšavanje netransparentno

Dok uvek isti mediji dobijaju novac od svih građana Srbije i putem medijskih konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, i putem javnih nabavki, medijskog oglašavanja i putem ugovora sa javnim preduzećima i institucijama, drugi mediji trpe različite pritiske, čak i kroz pretnje njihovim oglašivačima. To je odavno problem profesionalnih medija u Srbiji, kaže Snežana Milošević, generalna sekretarka Asocijacije nezavisnih lokalnih medija u Srbiji Lokal pres.

To im je pokazalo istraživanje koje su kao Asocijacija radili tokom aprila, a koje e tiče upravo državnog oglašavanja u osam lokalnih sredina: 4 grada – Kruševac, Šabac, Kraljevo i Leskovac, i 4 opštine – Bečej, Čajetina, Obrenovac i Vlasotince.

„Zaista jedno iscrpljujuće i teško istraživanje jer se nije odnosilo samo na lokalne samouprave već i na dobar deo javnih preduzeća i institucija. Zatražili smo od 64 pravna subjekta u tih osam lokalbih sredina da nam dostave podatke. Izradili smo jednu metodologiju koja je rađena po kriterijumima Evropske zajednice“, objašnjava Snežana Milošević za MIC.

Novac uvek istim medijima

„I zapravo smo želeli da vidimo koliko naše lokalne sredine mogu da ispune te kriterijume ili ne“, objašnjava ona i dodaje da su tom prilikom ustanovili da je čitav proces izdvajanja sredstava po osnovu državnog oglašavanja potpuno netransparentan „i da u većini slučajeva ne postoje odluke, rešenja kome se ta sredstva dodeljuju i za šta se dodeljuju, kao i da ne postoje kriterijumi za dodelu, ni procedure kako se kome dodeljuje – kompletno netransparentan proces. I ne samo to, on je i diskriminatoran s obzirom na to da se pokazalo da sredstva za državno oglašavanje uglavnom dobijaju oni isti mediji koji dobijaju i na projektnom sufinansiranju“, ističe Milošević.

„Postoje lokalne zajednice kao što je Bečej koji je 15 puta više izdvojio za državno oglašavanje nego za projektno sufinansiranje, a postoje i one koje to rade u manjem obimu, ali zato ne postoje nikakvi tragovi do određenih računa koje vi možete dobiti kao dokaz, ali na njima ne možete videti ni za šta je to uplaćeno, i po kom osnovu“, zaključuje Snežana Milošević iz Lokal presa, a čitav intervju sa generalnom sekretarkom Asocijacije nezavisnih lokalnih medija pogledajte ovde. 

Ako tome dodamo činjenicu da je u Srbiji u poslednje vreme nikao veliki broj potpuno novih medija, čak tzv. pesudo medija poput pomenutog nišbre.rs ili kragujevačkog „V3“, i da oni dodatno zlupotrebljavaju sve vidove finansiranja i sufinansiranja u poslednje dve godine, Snežana Milošević naglašava da te kolege niko ne prepoznaje na terenu, a da s druge strane, mediji koji su prepoznati od strane građana ne dobijaju nikakva sredstva.

Ipak, istraživanje koje su radili pokazala se kao dobra stvar, naglašava ona, s obzirom da je Ministarstvo informisanja i telekomunikcija oformilo radnu grupu za izradu pilagođavanja, izmena i dopuna zakona o javnom informisanju i medijima u skladu sa evropskim zahtevima i EMF (Educational Media Foundation). Ipak, članice koalcije smatrale su da nije vreme u ovom trenutku za još jedan zakon koji se u ovom slučaju neće primenjivati, zbog čega su ostale van radne grupe koju su pokrenule oranizacije.

Još jedan razlog za to je što nemaju nikakve odgovore od nadležnog ministarstva na brojna postavljena poitanja poput izmene pravilnika u projektnom sufinansiranju i bodovanju medijskh stručnjaka u komisijama. Zajedno sa NUNS i UNS pokrenuto je ovo pitanje, ali ni na ovo, ni na mnoga druga pitanja, odgovor od Ministarstva javnog inforisanja još nisu dobili.

Tekst: Jelena Đukić Pejić

Foto i video: Saša Đorđević, Jelena Đukić Pejić

„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 - 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine.