Forenzička analiza je pokazala, spomenik Ćele kulu čine uzidane lobanje muškaraca u najrazličitijim godinama života, od dečaka sa 11 godina do iskusnih boraca sa preko 50 godina. Od 58 lobanja koliko ih je danas u Ćele kuli, tim stručnjaka je potpuno rekonstruisao njih 20, a u planu je još toliko.

Kroz digitalne rekonstrukcije junaka iz Čegarske bitke, koja se odigrala pre više od 200 godina internacionalni tim naučnika pokazao je javnosti prva lica junaka.

Nataša Šarkić

„Za sve lobanje za koje smo mogli da utvrdimo pol, to je 78% lobanja, utvrdili smo da su muškog pola. Najviše ima mladih muškaraca starosti između 20 i 25 godina, nešto manje do 39 godina, i mali procenat pripada muškarcima preko 50 godina“, rekla je dr fizičke antroplogije Nataša Šarkić, vođa ovog tima

Ona kaže da je ova antropološka analiza od početka imala puno ograničenja, samim tim što se pol najbolje utvrđuje na osnovu karlice, a ne na osnovu lobanje. Ali i lobanje prema njenim rečima mogu biti veoma pouzdane za utvrđivanje pola, ukoliko su cele, međutim, ni to nije slučaj.

„Bili smo limitirani samo prezervacijom, a pouzdanost ovog metoda je 90 do 95% kada imamo sve delove“, kaže Šarkić i objašnjava:

„Kada je reč o utvrđivanju starosti, mi gledamo mnoge delove skeleta, ali i tu smo bili limitarni što čak ni lobanje nisu kompletne. Zbog toga što smo imali prednje delove facijalne kosti, fokusirali smo se na stepen istrošenosti zuba kao najstariju metodu koja se koristi za utvrđivanje starosti“, kaže dr Nataša Šarkić.

Bilo i je i drugih metoda poput srastanja šavova na prednjem delu lica, ili na osnovu izbijanja zuba. Ova metoda koja se tiče mlađe populacije je veoma precizna, kaže dr Šarkić, pa se sa sigurnošću zna da je među uzidanim kostima pored dečaka od 11 godina uzidana i donja vilica još jednog deteta koje je imalo 11 ili 12 godina.

Brojni izazovi sa kojima su se susretali poput loše prezervacije, pa i loše restauracije zbog koje su mnoge lobanje prilično oštećene, nisu sprečili naučni tim da poginuli junaci istorijskog događaja poput Čegarske bitke dobiju svoja lica.

„Neke lobanje su bile ispunjene malterom, a imali smo i problem što osobe koje su radile restauraciju lobanja izgleda nisu bile baš vične, jer smo nailaizili i na to da su obrnute kosti, da se čeone kosti nalaze na potiljkku, da se preklapaju vilica preko vilice, ili da su ispunjavali cementom delove koji su bili oštećeni ili porozni“, objašnjava ona.

Ipak, lica je dobilo 20 boraca koji uz pomoć 3D modela, forenzičkim pravljenjem maske lica i dodavanjem prosečnih crta lica ljudi koji su živeli u vreme Čegarske bitke. Poznato je sada da je prva lobanja sa severne strane Ćele kule lobanja mladića do 25 godina, a otkrivene su još tri lobanje sa severne strane Ćele kule koje su najbolje očuvane.

„Mi možemo da znamo kako je izgledalo lice u smislu strukture, ali ne možemo da znamo da li je neko bio proćelav, ili je imao kosu, jer nam pre svega fali taj deo glave. Ne možemo da znamo oblik ušiju, da li je neko bio klempav na primer, da li je imao velike uši ili male, boju kose, boju očiju, ten. To sve bi mogli da znamo samo ako bi imali DNK analize, koje nažalost nisu dozvoljene u ovom slučaju, jer je svaka DNK analiza destruktivna, morali bi da bušimo deo kosti ili da uzimamo zub iz Ćele kule, što nije dozvoljeno“, objašnjava ona.

„Držali smo se nečega što je bilo najprosečnije za centralnu i južnu Srbiju, i držali smo se mode, tj. gledali smo kakva je bila moda u tom periodu na osnovu portreta. Ali i tu postoji limitacija jer je većina fotografija iz 50ih godina XIX veka. Ali ono što je poznato je da su muškarci imali kraću kosu i nisu imali brade, već brkove“.  

Kada je reč o izdvojenoj lobanji na pijedestalu za koju se veruje da je glava vođe Čegarske bitke Stevana Sinđelića, dr Šarkić naglašava da to ne može sa sigurnošću da se potvrdi.

Pored Nataše Šarkić dr fizičke antropologije, na rekonstrukciji i digatalizaciji lica radio je i Fabio Kavali, dr radiologije koji je omogućio je rekonstrukciju lica, pomorski arheolog Darko Kovačević je pomogao oko digitalizacije lobanja, a uz pomoć religiologa Miloša Simonovića i organizacije Društva za akademski razvoj, ceo poduhvat je finansiran od strane donacija skoro 160 građana iz zemlje i inostranstva. Na ovaj način finansiran je celokupan projekat, a naučni tim je radio pro bono. Samo na rekonstrukciji su radili pune dve godine, o čemu je MIC već pisao.

Ovi naučnici sakupljaju novac i za naredne korake u projektu, a čeka ih završetak rekonstrukcije ostalih 20 lica,  izrada naučne publikacije, formiranje Tima za istraživanje perioda Prvog srpskog ustanka, ali kompletna realizacija dokumentarnog filma koji se snima od samog početka poduhvata, organizovanje izložbi u gradovima Srbije, kao i u inostranstvu.

Tekst: Jelena Đuikić Pejić