Fudbalerke, džudistkinje, gimnastičarke, plivačice od početka svojih sportskih karijera suočavaju se sa nizom prepreka i izazova koji utiču na njihovu karijeru i uspeh. Iako su dostignuća sportistkinja podjednako su važna kao i dostignuća njihovih kolega, sportistkinje često nisu tretirane na isti način ili ne dobijaju istu medijsku pažnju.

Snežana Pantović, sportska reporteka i članica udruženja „Žene sport društvo“ kaže da su se dugo bavili istraživanjem ženskog sporta u ukupnoj strukturi sporta u Srbiji, i da su podaci do kojih su došli „ponižavajući“ .

Prema ovim istraživanjima, u sportskim prenosima i elektronskim medijima u Srbiji, muškom sportu posvećeno je čak 76,2% vremena, dok je ženskom sportu posvećeno svega 23,8%.

Istraživanja pokazuju da su u sportskim emisijama i hronikama žene voditeljke i spikerke u 27%, među gostima tih emisije su žene iz sporta u 30,5% od toga, 13,9% aktuelne sportistkinje, 11,9% bivše sportistkinje, a 4,7% žene treneri. Prema ovim podacima, ukupna vidljivost žena iz sporta je 7,6%, a 92,4% pripada muškarcima.

Snežana Pantović

Snežana Pantović dodaje da i najnovije istraživanje Međunarodnog olimpijskog komieta takođe pokazuje da se uspešnost jedne države kao sportske nacije na planetarnom nivou meri brojem osvojenih olimpijskih medalja.

„Srbija u svojoj seniorskoj kategoriji ima 18.332 žena (14,24%). Od 14,24% sportistkinja, 50% žena osvaja medalje za Srbiju na Olimpijskim igrama“, kaže Snežana Pantović.

Žene moraju da budu mnogo bolje od muškaraca da bi bile uspešne u svom poslu, kaže sportska novinarka iz Niša Kristina Krstić.
Dodaje da ne treba deliti sport na muški i ženski:

„Muški ili ženski sport ne postoje, sport je sport, pravila u svim sportovima su ista za sve“.

Osim pravila, iste su i zarade. Profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Nemanja Stanković smatra da i u Srbiji sportisti i sportistkinje zarađuju jednako. On, kako kaže, generalni problem u sportu vidi u tome što se ne prate „mali sportovi“ bilo da su muški ili ženski.

Nemanja Stanković

Razlog za to je opet nedovoljno novca za sportove koji nisu fudbal ili košarka.

„Zna se šta se prati, fudbal, košarka i još par sportova. Generalno se prate sportovi koji imaju uspeha i oni se donekle ističu“ – kaže profesor Stanković i dodaje da se ovi problemi mogu rešiti najviše edukacijom ljudi.

Međutim, i edukacija je otežana jer muškarci čine čak 95% osoba koje donose ključne odluke o emitovanju ili kupovini prava prenosa sportskih događaja, kaže članica Udruženja „Žene sport društvo“ Snežana Pantović.

„Muškarci su i medijski direktori, računovođe, sportski urednici i inovatori. Njihova percepcija o tome šta bi moglo zainteresovati publiku igra ključnu ulogu u oblikovanju sportske ponude u medijima“ kaže Snežana.

„Svi oni misle da je muški sport uzbudljiviji, međutim istraživanja koja su rađena u Evropi i svetu ne kažu da je to tako, ništa manje nije interesantan ženski sport“ smatra Pantović i dodaje da publici treba omogućiti da gleda ženski sport.

Ogromni su problemi u finansiranju ženskog sporta i u njegovom statusu u samoj strategiji sporta, ističe Snežana Pantović i objašnjava da je pre 12 godina ženski sport izbačen iz ukupno 22 prioriteta strategije sporta.

„Ženskog sporta nema u prioritetima, nema ni para za ženski sport. To je nekako prepušteno na milost i nemilost lokalnim zajednicama“, zakljujuče Snežana Pantović.

Autor: Petra Pančić