„Svi bi da budu glavni. A kad bi se sve romske partije u Srbiji ujedinile, bili bi treća partija u Srbiji po jačini“, kaže Svetislav Jovanović iz Romske stranke „Jedinstvo“.

Romi su zvanično treća po broju nacionalna manjina u Srbiji, odmah posle Mađara i Bošnjaka. U političkom životu Srbije ih, međutim, nema. Bar ne dovoljno.

Razlog je, po Jovanoviću, nejedinstvo: „Puno je Roma u Srbiji i u dijaspori koji glasaju, i bilo bi dobro da budemo zaista jedinstveni. Mi smo to pokušali, ali nismo uspeli. Od severa do juga razlikuju se mentaliteti i u svim krajevima Srbije deluje po neka politička partija.“

Svetislav Jovanović

Od sedam zvaničnih romskih stranaka u Srbiji, aktivne su samo tri. Poslednji put romske stranke su svoje predstavnike u Skupštini Srbije imale 2008. godine – dr Rajka Đurića i Srđana Šajna iz dve romske političke partije, a ispred Srpske radikalne stranke (SRS) Jovana Damjanovića. U sazivu Skupštine 2020. jedan član romske zajednice bio je narodni poslanik, ali na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Između obećanja i stvarnog položaja

Predsednik Demokratske unije Roma (DUR), Salih Saitović kaže da su i ti nekadašnji romski poslanici u Skupštini Srbije „na osnovu ’poznatog principa’ bili postavljeni, da kao i svi partijski poslušnici glasaju po naredbi“.

„Da pojasnim, mi smo zadovoljni Ustavom i zakonodavnim rešenjima i svim pravima koja nam se daju kao nacionalnoj manjini. Zadovoljni smo i izjavama vodećih zvaničnika po pitanju Roma. Na žalost, tu je reč smo o obećanjima. Stvarnost je potpuno drugačija. Između obećanja i stvarnog položaja Roma zjapi provalija“, ocenjuje Saitović.

On dodaje: „Romska zajednica živi u agoniji bez prava, bez posla, bez mogućnosti da školuju decu, bez egzistencije, bez krova nad glavom i bez životne radosti.“

Saitović ipak ocenjuje da njegova stranka DUR „polako izrasta u partiju koja ima programski cilj omasovljenje na celoj teritoriji Srbije i dijaspore koji bi vodili najbolji ljudi Republike Srbije bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju pripadnost.

Novi Pokret kao glavni koalicioni partner vlasti

Svetislav Jovanović najavljuje i novi Pokret manjina Srbije. Zvanično bi trebalo da bude formiran 5. maja, pred Đurđevdan.

Cilj je, kaže, da sa 27 manjina, koliko se pridružilo novom Pokretu, postanu koalicioni partneri vladajućoj partiji nakon prvih sledećih izbora. Nadaju se koalicionom sporazumu s Pokretom za narod i državu koji je ove zime osnovao Aleksandar Vučić.

„Mi smo mali da bismo uradili nešto, mali da bismo nešto menjali sami. Ali ako vidimo da niko ne želi da nas shvati ozbiljno, u tom slučaju ćemo izaći samostalno na sledeće izbore“, kaže Jovanović.

„Nama bi bilo važno da imamo bar poslanika u Skupštini koji je direktni koalicioni partner vlasti, kako bismo mogli da rešavamo sve značajne probleme Roma. Jer, drugačije se ophode prema tebi kad naređenje stigne s vrha. Pa čak i u situacijama diskriminacije ili napada na Rome, da imamo nekog iz vladajuće koalicije ko će to da osudi. Mađari na primer imaju. Oni imaju i državu iza sebe. Mi nemamo državu iza sebe, naša država je Srbija“, objašnjava Jovanović.

„Kad nema demokratije, najvažnije je sačuvati bezbednost“

Sa stanovišta Roma znatno je komotnije biti uz većinu i slediti vlast kakva god da je, ocenjuje Osman Balić, direktor YUROM-centra.

„Nas istorijsko iskustvo uči da je to najmanje opasan politički put, jer uz populizam idu i mnogi drugi ’izmi’, kojima Romi možda ne znaju pravo ime, ali ga itekako osećaju. Mi još uvek živimo u tom ambijentu nezavršene demokratije, nekonsolidovane države, i još manje jednog ozbiljnog političkog sistema koji se zasniva na Ustavu i na međunarodnim normama, i zato je sada najbezbednije da budemo takvi kakvi smo“, kaže Balić.

Osman Balić

Zato smatra: „Nije vreme da mi zbog dvojice Roma koji će možda biti u Parlamentu žrtvujemo kolektivnu bezbednost. Mnogo je bezbednije, šta god neko mislio, da smo mi uz vlast – jer smo tako najbezbedniji. To je žalosno što tako kažem, ali to je tako. Kad nemate demokratiju, onda je najvažnije sačuvati bezbednost.“

Balić posebno ukazuje na pojavu ekstremne desnice u Evropi, što se preliva i na region. To što je poseban izazov za Rome: „Dakle, imate od Le Penove, do Orbana. Pa i kod nas imate Nestorovića, Dodika, koji se poštapaju ciganima. Taj anticiganizam je takođe jedna forma neofašizma, radikalnog desničarenja i on je kodifikovan u Savetu Evrope kao ozbiljna pojava.“

Ujedno ukazuje da je termin „anticiganizam“, koji se koristi u Evropi, problematičan. „Mi smo odavde iz Niša pisali i nemačkim i drugim evropskim intelektualcima, pa onda i institucijama, od Saveta Evrope, preko OSCE, Evropske komisije i Bundestaga, da se taj termin promeni u antiromizam. Taj termin je već prihvatljiv“, zaključuje predsednik YUROM-centra Osman Balić.

Autor: Jelena Đukić Pejić                        DW.com