Kada su već u januaru, mesec dana nakon zabeleženog prvog slučaja korona virusa u Kini, prvi slučajevi zabeleženi u Evropi, u Francuskoj, svet je počeo da strahuje od nepoznatog. Već krajem januara, Svetska zdravstvena organizacija objavila je da ovaj virus predstavlja globalnu opasnost. Ubrzo, prvih dana februara, prvi smrtni slučajevi od novog virusa van Kine zabeleženi su na Filipinima, a krajem tog meseca i u Italiji. Zvanično je 6.marta zabeležen prvi oboleli u Srbiji, a dan ranije u Republici Srpskoj.

Pandemija je proglašena 11. marta – tada je vrtoglavo ceo svet počeo da se menja. Nastala je panika širom sveta, zatim nestašica hrane, lekova, medicinskih sredstava, odjednom su se sve države susrele sa nedovoljno medicinskog kadra dok su bolnice postale kontaminirane zone u kojima osoblje nosi zaštitna odela, a pacijenti se bore za vazduh.

Lekari u covid bolnici u Nišu

Počela je trka i za respiratorima u svim zemljama sveta i to u vreme kada su svi biznisi stali, a granice brojnih zemalja se zatvorile radi sprečavanja širenja virusa. U Srbiji se otišlo i korak dalje, proglašeno je vanredno stanje i ograničeno je kretanje svima nakon 5 popodne i vikendom, usvojen je niz mera kako bi broj zaraženih bio smanjen.

Čak i više od respiratora, svim zemljama sveta nedostajali su testovi kojima se utvrđuje broj zaraženih virusom korona. Tako se niška kompanija NeoMedica za svoj 20. rođendan okrenula akutnim problemima. Od osnovnih laboratorijiskh aparata koje je proizvodila na samom početku, ove 2020-e unapredila svoju platformu i počela da proizvodi testove na novi virus.  

„Odmah smo morali da se reorganizujemo jer smo shvatili da tržište traži novi proizvod i da će pre svega Srbiji biti potreban test. U Srbiji se tada radio samo PCR test, odnosno brza dijagnostika dokazivanja antigena. Mi smo razmišljali kako da zadovoljimo tržište koristeći sopstvene resurse i rešili da koristimo platformu koju imamo, inovirani ELISA sistem. Unapredili smo test, dodali mu reagense i krenuli u proizvodnju kovid testova i to za sve tri klase antitela“, priča Saša Tričković osnivač i direktor NeoMedice.

Laboratorija NeoMedice

Tako su jedini u Srbiji, a jedni od rethih u Evropi koji rade jednu klasu više, takozvanu IgA klasu ranih antitela. To im je omogućilo da pokriju domaće tržište, ali im je izvoz ostao primarni cilj. Svojim reagensima su do sada snabdevali više od 80 zemalja širom sveta, između ostalih, čitav zdravstveni sistem zemlje poput Egipta, države sa skoro 100 miliona ljudi, a novim kovid testovima snabdevaju gotovo sve krajeve sveta.

„Kovid testovi nalaze se u srednjoj i južnoj Americi, i u Evropi. Bliski Istok je naš tradiocionalni kupac. Spremamo registraciju za Indiju i Meksiko, a od nedavno se naši testovi na kovid koriste i u Panami. Iako je kvalitet testova ključan, registracija je komplikovana u bilo kojoj državi na svetu. Prvo smo se registrovali u Srbiji, a onda krenuli u izvoz. Registracija je spor proces, samo u Indiji traje oko godinu dana“, objašnjava Tričković i navodi Grčku kao prvu zemlju Evrope koja je počela da koristi njihove testove, a potom i Rumuniju koja ima veliki broj zaraženih i prati prokuženost nacije i nivo antitela. U Zapadnoj Evropi sarađuju sa laboratorijama iz Nemačke, Francuske, dok su test Naisa prepoznale i poliklinike u Londonu. „Pokrili smo Veliku Britaniju, sledeća destinacija nam je Španija gde dogovaramo sa velikim lancem laboratorija. Toliko velikim da zapošaljavaju i po 35. 000 ljudi“, kaže on.

U Srbiji Naisa testove koriste privatne laboratorije, iako ova kompanija pokriva oko 70% tržišta kada je reč o imunologiji. Tričković pretpostavlja da državno zdravstvo još ne radi sa njihovim testovima zbog kapaciteta, jer se u jednoj smeni može odraditi tek 120 testova, što je za zdravstvo Srbije malo. „Zato se još uvek rade brzi testovi i testovi na ukupna antitela, bez jasne diferencijacije. Postoji veliko intetesovanje vrhunskih ustanova, kao što su Batut i Zavodi za javno zdravlje. Očekujem da oni do kraja godine nabave aparat Naissa, a da ih nakon toga Fond snabdeva kovid testovima“.

Prva laboratorija u Srbiji koja je počela da koristi ove testove je Zdravstvena ustanova Jugolab iz Novog Sada. Naisa testovi bazirani na eliza metodi našli su se rame uz rame sa svetskim poznatim imenima poput Rošea i Biomeria.

Infografik: razlika između PCR i serološkog testiranja

„Eliza metoda ima odvojene frakcije IgA, IgG i IgM antitela. Razlika u odnosu na ostale eliza testove koji su dostpuni na tržištu su ta IgA antitela, rana antitela koja se javljaju drugog ili trećeg dana od pojave simptoma bolesti odnosno od infekcije. Druga vrsta testa je francuski proizvođač takođe velike preciznosti.  I treća vrsta testova je na Roševom aparatu, koji je jedini u Srbiji i ima ga samo Jugolab, i on određuje ukupna antitela. Dakle prednost ovog imunoenzimskog eliza testa koji se izvodi na Naisa aparatu je što radi odvojene frakcije IgA, IgG, IgM“, objašnjava Slađana Golubović, specijalista mikrobiolog i suvlasnik zdravstvene ustanove Jugolab.

Ispitivanje uzoraka krvi

Statistički gledano, kaže dr Slađana Golubović, od početka jula kada su u ovoj laboratoriji počela testiranja, pacijenti najviše rade odvojene frakcije IgM i IgG na Naisa aparatu, posebno što su zbog godišnjih odmora za prelazak granice morali da imaju IgM ili pozitivan IgG test. Tada su imali i do 400 pacijenata dnevno, a urađeno je oko 3.500 testova na IgM, oko 1.500 na IgG i nešto preko 1.500 na ukupna antitela.

Infografik: vrste antitela u corona infekciji

Za nju kao mikrobiologa, ali kako kaže, i za njene kolege kliničare, ovakva laboratorijska dijagnostika je od izuzetnog značaja. Kako postoje tri dijagnostičke metode, PCR metoda, serološki i brzi testovi, dr Golubović objašnjava razlike – „PCR metoda je dobra, ali je prilično ograničena – uzorak je bris nosa, nazofarigelni deo koji se nalazi bliže ždrelu, i ukoliko je pogođeno vreme kada će se vršiti testiranje, dakle kada ima najviše virusnih čestica u nosnom hodniku, taj PCR test će biti pozitivan. I to je otprilike prvih 7 dana od infekcije“.

„Vrlo brzo postoji mogućnost da se infekcija spusti u niže disajne partije kao što su pluća, i tada u nosnom hodniku vi više nemate virusnih partikula i dobija se PCR negativan nalaz, iako je u suštini pacijent bolestan. Serološki testovi su za mene i za moje kolege kliničare interesantniji zato što prate tok bolesti. Ta IgA antitela koja se javljaju dva do tri dana od razvoja infekcije, u mnogome mogu da pomognu kliničaru jer pacijenti koji imaju titar IgA antitela, dokazano je da će imati lakšu kliničku sliku, za razliku od pacijenata koji nemaju IgA antitela, njihova klinička slika će biti teža“, objašnjava ona.

Zdravstvena ustanova Jugolab, Novi Sad

Mikrobiolog dr Slađana Golubović objašnjava da je upravo lekarima koji rade sa pacijentima zaraženim od virusa korona veoma značajno da vide da li pacijent ima razvijena IgM antitela uz simptome koji ih možda podseća na Covid, a kada se razviju IgG antitela, prema njenim rečima, lekar može da isprati i barem orijentaciono da zna kada je bila infekcija. Upravo zbog velike pomoći lekarima kliničarima i važnog saznanja za pacijente, novosadska laboratorija ima u ponudi testove NeoMedice – „zato što imaju IgA antitela i visoku senzitivnost od 98%“, naglašava dr Golubović.

Koliko zaista lekarima znači ovakva dijagnostika, svedoči i dr Vesna Đenić, specijalista infektolog i subspecijalista virusologije. Dr Vesna je u vreme najvećeg broja zaraženih u Srbiji bila prisutna u niškoj covid bolnici. Kaže da joj je najteže bilo to što je radeći u prijemno trijažnoj ambulanti morala brzo da odluči da li će pacijenta koji mora u bolnicu smestiti u covid ili non – covid deo i to samo na osnovu PCR testa koji se tada radio.

„PCR testovi su nam dosta pomagali, međutim nije uvek bilo tako, jer se događalo da pacijent bude PCR negativan, a da ima očigledne i laboratorijske i kliničke i radiološke manifestacije korona infekcije“, kaže ona i dodaje da u tom trenutku bi najviše pomogao test koji bi razrežio lekara dileme u trenutku kada brzo treba da se odluči gde će pacijenta smestiti.

„Serološki testovi nam više znače, posebno ti semi kvantitativni serološki testovi na osnovu kojih kliničar može da prati tok bolesti. Na osnovu tih antitela mi dobijamo uvid u imunološki status organizma, dobijamo uvid kada je taj bolesnik imao infekciju, da li je u trenutnoj akutnoj infekciji, da li je u nekoj fazi rekovalescencije ili je imao neku raniju infekciju. To je jako značajno i zbog drugih stvari, recimo donatori plazme bi svakako trebali odraditi serološke testove pre davanja plazme, a pokazalo se da je plazma jako uspešna u lečenju najtežih pacijenata od korona infekcije“, objašnjava dr Đenić.

Naissa aparat

Značaj ovakvog testa dr Vesna Đenić vidi i kod buduće vakcinacije onda kada vakcina bude dostupna. Ona kaže da pre svake vakcinacije lekar treba da zna imunološki status pacijenta, posebno u sklopu jedne ovakve pandemije gde je veći broj ljudi prokužen korona virusom.

„Znači, uraditi IgG i IgM antitela i pratiti njihov titar. Ukoliko pacijent ne poseduje ni IgM, ni IgG antitela, on je kandidat za vakcinaciju. Ukoliko pacijent poseduje zadovoljavajući titar IgG antitela, to nam govori da je on nedavno imao infekciju korona virusom i ne mora biti vakcinisan“, kaže dr Đenić.

Epidemioloska kriva sa brojem zaraženih u Srbiji 

Kako još uvek nije poznato koliko je imunitet trajan nakon vakcinacije, a li ni koliko je trajan nakog preležane bolesti, upravo zbog toga je, smatra doktorica Đenić važno pratiti dinamiku titra antitela kod svakog pojedinca. Zbog ovih i mnogih drugih prednosti, naša sagovornica smatra da je za svaki zdravstveni sistem od strateškog značaja imati domaćeg proizvođača testova, medicinske opreme za čiju upotrebu treba blagovremeno obučiti ljude u ovako vanrednim situacijama. „Ne bismo zavisili od drugih, imali bi sve svoje sopstveno, a saradnja između proizvođača testova i virusologa i infektologa, epidemiologa takođe, to je od presudnog značaja“, kaže ona.

Godina 2020, ostaće upamćena kao godina korone, koja je ceo svet okrenula ka jednom cilju – sprečavanju virusa. U toj godini, u kojoj su velike ekonomije ušle u recesiju, mnogi zaposleni ostali bez posla, niška kompanija je ponudila rešenje u ostvarenju tog cilja.

„Te 2000. godine kada je NeoMedica počela sa radom, bili smo klasični distributeri medicinske opreme i imali smo pet ili šest zaposlenih, polovina njih je i dalje sa nama. Mi smo porodična firma, i supruga se pridružila kompaniji, ona je na mestu izvršnog direktora. Sada NeoMedica zapošljava 70 radnika, pretežno visokobrazovanog, a imamo u planu i imamo potrebe još da se širimo. Naše proizvode trenutno izvozimo u skoro 80 država, čime smo ostvarili neke svoje snove“, priča nam Saša Tričković, direktor NeoMedice.

Jutarnji sastanak u kompaniji NeoMedica

Kaže da su se nakon 20 godina rada, i nakon suočavanja sa pandemijom osigurali svoje pozicije u svetu i dodaje: „Ovaj paket testova ne predstavlja kraj. Naisa aparat je otvorena  platforma, i imamo mogućnost da razvijemo specifične protokole za eventualne nove bolesti, i uz pomoć ove metode da prvi dajemo odgovor na problem. Ključ razvoja bio je da možemo da reagujemo brzo i pouzdano kada se pojavi novi virus“.

Statisticki podaci o bolesti covid 19 u Srbiji, izvor: Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

Tekst: Jelena Đukić Pejić i Milica Milojević Kostić

Foto i video: Saša Đorđević