Iako je Severna Makedonija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji već više od dve decenije, njen evropski put ponovo se nalazi u zastoju.

U središtu problema više nije samo klasičan bilateralni spor sa Bugarskom, već pitanje koje je, nakon evropskog kompromisa iz 2022. godine, postalo sastavni deo pristupnog procesa – unošenje Bugara u Ustav Severne Makedonije. Dok Sofija insistira da se već dogovoreno mora sprovesti, vlast u Skoplju traži dodatne garancije da posle ustavnih promena neće uslediti novi bilateralni zahtevi.

Odnosi Bugarske i Severne Makedonije već godinama predstavljaju jedan od najsloženijih političkih problema na Zapadnom Balkanu. Spor koji obuhvata pitanja istorije, jezika, nacionalnog identiteta i prava bugarske zajednice vremenom je prerastao bilateralne okvire i neposredno se povezao sa procesom proširenja Evropske unije.

Prelomna tačka dogodila se 2022. godine, kada je uz posredovanje tadašnjeg francuskog predsedavanja Savetu EU postignut kompromis koji je omogućio pomak u procesu evropskih integracija Severne Makedonije. Jedan od ključnih elemenata tog aranžmana jeste obaveza da se u Ustav Severne Makedonije, među zajednice koje se u njemu navode, uključe i Bugari. Bez sprovođenja tog koraka Skoplje ne može da pređe u narednu fazu pristupnih pregovora, odnosno da otvori prvi pregovarački klaster.

Upravo na toj tački proces je praktično zaustavljen.

Skoplje traži garancije, Sofija sprovođenje dogovorenog

Vlada premijera Hristijana Mickoskog, koju predvodi VMRO-DPMNE, formalno ne dovodi u pitanje strateško opredeljenje zemlje za članstvo u Evropskoj uniji, ali odbija da ustavne izmene sprovede pod postojećim uslovima. Mickoski tvrdi da Severna Makedonija mora da dobije dovoljno čvrste garancije da posle ustavnih promena neće biti suočena sa novim zahtevima koji proizlaze iz bilateralnog spora sa Bugarskom.

Tokom 2026. godine iz Skoplja su se čuli i predlozi alternativnog modela. Među njima je mogućnost da ustavne izmene budu usvojene, ali da njihovo dejstvo bude odloženo do završetka pristupnih pregovora i ratifikacije budućeg ugovora o pristupanju EU. Takvo rešenje za sada, međutim, nije postalo deo postojećeg evropskog pregovaračkog okvira.

Sa druge strane, stav Sofije ostaje da je evropski kompromis iz 2022. godine već definisao obaveze i da nema potrebe za ponovnim pregovaranjem o uslovima. Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova početkom 2026. naglasilo je da je evropski konsenzus iz 2022. jednoglasno prihvaćen od država članica EU, kao i od tadašnje vlade Severne Makedonije.

Sofija tako nastoji da spor predstavi ne kao novi bugarski veto, već kao pitanje ispunjavanja već prihvaćenih uslova iz evropskog pregovaračkog procesa. Skoplje, nasuprot tome, insistira na opasnosti da bilateralna pitanja nastave da se pojavljuju tokom budućih faza pregovora.

Brisel: ustavne izmene ostaju sledeći korak

Za Evropsku uniju trenutno nema mnogo nejasnoća kada je reč o formalnom sledećem koraku.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta tokom posete Skoplju 2. juna 2026. godine poručio je da usvajanje dogovorenih ustavnih izmena ostaje neophodan sledeći korak ka formalnom napretku pristupnih pregovora. Istovremeno je pohvalio napredak zemlje u pojedinim reformskim oblastima i njenu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Sličnu poruku šalju i druge institucije Unije. Evropski parlament je u junu 2026. ponovio podršku evropskoj perspektivi Severne Makedonije, ali i ukazao na potrebu sprovođenja neophodnih ustavnih promena, uz nastavak reformi u oblasti vladavine prava, pravosuđa i borbe protiv korupcije.

Zbog toga je važno napraviti razliku između političkog sukoba Skoplja i Sofije i formalnog evropskog uslova. Uključivanje Bugara u Ustav više nije samo zahtev koji Bugarska bilateralno postavlja susednoj zemlji – ono je ugrađeno u okvir prema kojem EU trenutno vodi pristupni proces sa Severnom Makedonijom.

Mickoski traži EU za pregovaračkim stolom

Najnoviji signal iz Skoplja pokazuje da vlada pokušava da pronađe model kojim bi se dijalog sa Sofijom nastavio uz neposrednije prisustvo Evropske unije.

Mickoski je u septembru izjavio da je Severna Makedonija spremna da razgovara sa Bugarskom o planu zaštite prava manjina i zajednica, ali uz učešće predstavnika EU. Takav zahtev odražava širu strategiju makedonske vlade – da bilateralni razgovori dobiju snažnije evropsko institucionalno posredovanje.

Plan zaštite prava zajednica takođe je povezan sa evropskim putem zemlje i trebalo bi da obuhvati pitanja diskriminacije i govora mržnje. Međutim, ni on ne uklanja osnovnu prepreku: ustavne izmene i dalje nisu usvojene.

Bugarska je tokom 2026. kritikovala pojedine poteze vlasti u Skoplju u vezi sa tim planom, dok je istovremeno ponavljala da je otvorena za razgovore o drugim bilateralnim pitanjima. Razlika između dve strane zato nije samo u sadržaju mogućeg kompromisa, već i u shvatanju o tome šta uopšte još treba pregovarati.

Istorija koja ne ostaje u prošlosti

Problem dodatno komplikuje činjenica da spor nije ograničen na ustavnopravni položaj bugarske zajednice. U pozadini ostaju različita tumačenja zajedničke istorije, istorijskih ličnosti, jezika i razvoja makedonskog nacionalnog identiteta.

Upravo zato je Zajednička multidisciplinarna ekspertska komisija za istorijska i obrazovna pitanja, osnovana na osnovu Ugovora o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017. godine, trebalo da posluži kao prostor za stručni dijalog. Međutim, njen rad je često bio opterećen političkim tenzijama između dve države.

Evropski parlament je i u svom izveštaju iz 2026. ukazao na potrebu za konkretnim rezultatima rada ove komisije zasnovanim na autentičnim i proverljivim istorijskim izvorima.

Time istorija ostaje prisutna u savremenom političkom odnosu dve zemlje, iako institucije EU istovremeno insistiraju na reformama koje se odnose na sadašnjost – vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija, javnu upravu i zaštitu prava zajednica.

Cena dugog čekanja

Severna Makedonija ima posebno iskustvo sa političkim uslovljavanjem evropskih integracija. Pre spora sa Bugarskom, njen put ka evroatlantskim integracijama godinama je bio opterećen sporom sa Grčkom oko imena države. Prespanskim sporazumom iz 2018. taj problem je rešen, a država je promenila ustavno ime u Republika Severna Makedonija.

Očekivanje da će time biti uklonjena glavna prepreka evropskim integracijama nije dugo trajalo. Spor sa Bugarskom ubrzo je postao novi izvor zastoja.

Dugotrajnost procesa ima i političku cenu. Analize javnog mnjenja pokazuju da podrška članstvu u EU u Severnoj Makedoniji i dalje postoji, ali da je tokom godina čekanja pretrpela značajne oscilacije. To stvara dodatni problem za Brisel: politika proširenja treba da podstakne reforme, ali njen kredibilitet slabi ukoliko građani država kandidata ne vide jasnu vezu između sprovedenih reformi i stvarnog napretka prema članstvu.

Između bilateralnog spora i evropskog uslova

Aktuelni odnosi Sofije i Skoplja tako pokazuju jednu od najvećih slabosti politike proširenja Evropske unije – mogućnost da bilateralna pitanja postanu deo procesa koji bi prvenstveno trebalo da procenjuje spremnost kandidata da ispuni pravne, političke i ekonomske kriterijume za članstvo.

Iz ugla Bugarske, pitanje više nije predmet novog pregovaranja: Severna Makedonija je prihvatila evropski kompromis i sada treba da sprovede preuzete obaveze. Iz ugla sadašnje vlasti u Skoplju, sprovođenje ustavnih promena bez dodatnih garancija nosi rizik da ni posle tog ustupka neće biti okončano postavljanje bilateralnih pitanja tokom pristupnog procesa.

Institucije EU trenutno ostaju pri postojećem okviru. Poruka iz Brisela tokom 2026. bila je dosledna – evropska perspektiva Severne Makedonije nije dovedena u pitanje, ali ustavne izmene ostaju neophodan korak za nastavak procesa.

Zbog toga se evropski put Severne Makedonije danas nalazi u svojevrsnom političkom trouglu između Skoplja, Sofije i Brisela. Skoplje traži garancije i veće evropsko posredovanje, Sofija insistira na sprovođenju već prihvaćenih obaveza, dok EU pokušava da očuva kredibilitet dogovora iz 2022. godine.

Da li će najnoviji predlog o neposrednijem uključivanju predstavnika EU otvoriti prostor za kompromis još nije jasno. Ono što jeste jasno jeste da bez političkog dogovora koji će istovremeno biti prihvatljiv u Skoplju i kompatibilan sa već usvojenim pregovaračkim okvirom, Severna Makedonija ostaje zemlja čiji je evropski cilj formalno nesporan, ali čiji je put do njega i dalje blokiran.

MIC