Više od tri godine suđenja, stotine dokaza i svedočenja o ubistvima, mučenju, progonu i nestancima će, 16. septembra, konačno dobiti svoj prvi sudski epilog.
Specijalizovana veća Kosova u Hagu izreći će prvostepenu presudu Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, nekadašnjim visokim funkcionerima Oslobodilačke vojske Kosova.
Datum koji se dugo čekao, približava se. Četvorica bivših lidera OVK suočavaju se sa optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom i nakon rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Tužilaštvo tvrdi da su pripadnici OVK počinili niz teških zločina nad civilima i osobama koje nisu učestvovale u neprijateljstvima, dok odbrane optuženih osporavaju navode i njihovu individualnu odgovornost.
Presuda će biti prvostepena, ali njen politički i društveni odjek mogao bi da bude mnogo širi od same sudnice. Za porodice žrtava ona predstavlja očekivanje pravde i odgovora, dok bi na Kosovu mogla izazvati snažne reakcije, imajući u vidu da se optuženi i danas u delu javnosti smatraju simbolima borbe OVK.
Šta se stavlja na teret bivšem vrhu OVK?
Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići terete se za ratne zločene i zločine protiv čovečnosti. Prema optužnici, zločini su navodno počinjeni od marta 1998. godine do septembra 1999. godine na više lokacija na Kosovu, kao i u severnoj Albaniji. Među tačkama optužnice nalaze se ubistva, mučenje, progon, zatvaranje, druga nečovečna dela i prisilni nestanci. Optuženi se terete za nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, kao i za surovo postupanje. Sva četvorica su odbacila optužbe i izjasnila se da nisu krivi.
Žrtve nisu bili samo Srbi
Jedna od važnih činjenica u ovom procesu jeste da se optužnica ne odnosi samo na zločine nad Srbima. Prema navodima tužilaštva, među žrtvama su bili Srbi, Albanci, Romi i pripadnici drugih zajednica. Na meti su, prema optužnici, bili i Albanci koje je OVK smatrala saradnicima srpskih vlasti ili političkim protivnicima. Zbog toga se predmet u Hagu odnosi na širi obrazac navodnih zločina nad ljudima koje je tadašnje rukovodstvo OVK smatralo protivnicima.
Nestali koje porodice čekaju decenijama
Posebno težak deo optužnice odnosi se na prisilne nastanke. Za porodice nestalih, sudski proces predstavlja nadu da će dobiti odgovor na pitanje šta se dogodilo njihovim najbližima. Međutim, sud mora da utvrdi mnogo više od same činjenice da je osoba nestala ili ubijena. Potrebno je utvrditi okolnosti događaja i, što je najvažnije, krivičnu odgovornost konkretnih optuženih.
Ključno pitanje: Kolika je bila uloga Tačija i ostalih?
U ovom pitanju nalazi se suština procesa. Naime, sud ne odlučuje samo o tome da li su pojedini pripadnici OVK počinili zločine. Sudije moraju da utvrde da li je tužilaštvo dokazalo individualnu krivičnu odgovornost Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija. Drugim rečima, pitanje nije samo šta se dogodilo na terenu, već i šta su optuženi znali, šta su radili, kakvu su kontrolu imali i da li postoji dovoljno dokaza da ih krivično poveže sa zločinima iz optužnice.
Više od 130 svedoka
Suđenje je počelo 3. aprila 2023. godine. Pred sudom su svedočile 134 osobe, dok je dodatni broj iskaza prihvaćen u pisanom obliku. Tužilaštvo je svoj dokazni postupak završilo u aprilu 2025. godine, a kompletan dokazni postupak završen je u decembru iste godine. Završne reči održane su u februaru 2026. godine. Sada je na sudijama da analiziraju izvedene dokaze i donesu odluku.
Dan odluke: 16. septembar
Specijalizovana veća Kosova zakazala su izricanje prvostepene presude za 16. septembar 2026. godine u 10 časova. Odluka će biti prvostepena, što znači da eventualna osuđujuća presuda ne bi automatski označila kraj procesa. Strane imaju mogućnost žalbe u skladu sa pravilima suda. Ipak, bez obzira na ishod, presuda će predstavljati važan trenutak za porodice žrtava, ali i za čitav region.
Presuda koja će imati odjek i van sudnice
Za Srbiju, posebno za porodice Srba i drugih žrtava zločina povezanih sa OVK, proces u Hagu predstavlja jedno od najvažnijih međunarodnih suđenja u vezi sa ratom na Kosovu. Na Kosovu se, s druge strane, optuženi posmatraju kao ratni heroji i simboli borbe za nezavisnost. Zbog toga će svaka odluka suda, gotovo sigurno, izazvati snažne političke reakcije.
Posle gotovo tri decenije od događaja koji su ostavili duboke tragove na Kosovu i u čitavom regionu, 16. septembar doneće odgovor na samo jedno, ali ključno pitanje – da li je tužilaštvo uspelo da dokaže individualnu krivičnu odgovornost četvorice bivših lidera OVK. Kakva god presuda bude doneta, njene posledice neće ostati samo u sudnici. Ona će biti važna za porodice žrtava koje godinama čekaju odgovore, za one koji traže pravdu za svoje najbliže, ali i za društva koja se i dalje suočavaju sa nasleđem rata.
U Hagu će tog dana biti izrečena presuda četvorici optuženih, ali njen odjek bi se mogao čuti mnogo dalje na Kosovu, u Srbiji i širom regiona, gde se o ratnim događajima iz 1998. i 1999. godine i dalje govori kroz duboke podele, sećanja i nerazjašnjena pitanja.
MIC
