Rekordno nizak vodostaj Dunava ovog leta prerastao je iz hidrološkog u energetski problem.

U Srbiji je prepolovljena proizvodnja na Đerdapu, Rumunija je ostala bez nuklearne proizvodnje iz Černavode, dok Bugarska prvi put u istoriji smanjuje snagu jednog reaktora u Kozloduju. Istovremeno, nizak Dunav otežava i dopremanje goriva, pa se energetski rizik više ne svodi samo na proizvodnju električne energije.

Dunav ovog leta pokazuje koliko je energetska bezbednost jugoistočne Evrope zapravo vezana za jedan vodotok. Ono što je u početku izgledalo kao problem hidroenergetike i rečnog saobraćaja pretvorilo se tokom avgusta u mnogo ozbiljniji izazov: isti nedostatak vode istovremeno smanjuje proizvodnju hidroelektrana, ugrožava hlađenje nuklearnih elektrana i otežava transport energenata.

Na ulazu Dunava u Rumuniju, kod Baziaša, protok je tokom avgusta padao na oko 1.300 – 1.400 kubnih metara u sekundi, dok je višegodišnji avgustovski prosek oko 3.900 kubnih metara u sekundi. Hidrolozi su početkom avgusta upozoravali da bi protok mogao pasti i ispod ranijeg istorijskog minimuma za avgust.  Prema najnovijim podacima od 26. avgusta, situacija pokazuje tek blago poboljšanje: očekuje se rast protoka kod Baziaša oko 1.600 kubnih metara u sekundi, ali je to i dalje dramatično ispod avgustovskog proseka od oko 4.100 kubnih metara u sekundi. Posledice po proizvodnju električne energije i plovidbu zato nisu nestale. 

Ono što ovaj slučaj čini posebno važnim jeste činjenica da Dunav ne predstavlja samo prirodni resurs, već i deo energetske infrastrukture regiona.

Srbija: Đerdap prvi na udaru

Za Srbiju je najdirektnija posledica smanjenje proizvodnje u hidroelektranama Đerdap 1 i Đerdap 2. Elektroprivreda Srbije navodi da ogranak HE Đerdap ima ukupnu instalisanu snagu od 1.619 MW i prosečnu godišnju proizvodnju oko 7.161 GWh, što odgovara približno 21 odsto proizvodnje električne energije EPS – a. Hidroelektrane ukupno čine oko 31 odsto proizvodnje EPS – a u proseku za period 2010 – 2025.  Zbog toga, pad proizvodnje na Đerdapu nije samo problem jedne elektrane. On direktno utiče na mogućnost EPS – a da hidroenergijom balansira ostatak sistema.

Generalni direktor EPS – a Dušan Živković početkom avgusta naveo je da je Đerdap 1 tada radio sa oko 20 odsto uobičajene proizvodnje, uz istorijski mali dotok od oko 1.400 kubnih metara u sekundi, dok je Đerdap 2 bio na oko 30 odsto. Istovremeno je ocenio da je snabdevanje električnom energijom stabilno, jer su termoelektrane bile raspoložive, uz dva bloka u remontu.  To je ključna razlika između trenutne situacije u Srbiji i Rumuniji: Srbija gubi značajan deo hidroproizvodnje, ali zasad ima termoenergetsku bazu koja može da preuzme deo tereta.

Ipak, cena takve kompenzacije nije zanemarljiva. Kada hidroelektrane proizvode manje, termoelektrane moraju da rade intenzivnije, a prostor za izvoz ili fleksibilno balansiranje sistema postaje manji. Ukoliko se nepovoljna hidrologija poklopi sa kvarovima ili remontima termoelektrana, visokom potrošnjom zbog vrućina ili rastom cena električne energije na regionalnom tržištu, pritisak na sistem postaje znatno veći.

Ministarstvo rudarstva i energetike je još početkom avgusta saopštilo da je tokom maja, juna i jula na Đerdapu zabeležena najniža proizvodnja od početka rada hidroelektrane. Drugim rečima, problem nije nastao preko noći. Ovogodišnja kriza samo je ogolila posledice dugotrajnog hidrološkog deficita.

Drugi, manje vidljiv problem Srbije – gorivo

Energetski efekat niskog Dunava u Srbiji ne završava se kod električne energije.

Dunav je važan transportni koridor za naftu i naftne derivate, a smanjenje plovnosti znači da barže ne mogu da prevoze količine koje su uobičajene. Ministarstvo rudarstva i energetike je u julu saopštilo da je realizovano svega oko 25 odsto planiranog uvoza naftnih derivata, dok su barže zbog niskog vodostaja mogle da prevezu svega 30 – 40 odsto svojih uobičajenih kapaciteta.  To Srbiju stavlja pred svojevrsni dvostruki energetski pritisak.

Sa jedne strane, manje vode znači manje električne energije iz Đerdapa. Sa druge, isti vodostaj otežava uvoz goriva.

Država je zbog toga pokušala da problem ublaži povećanjem prerade u Rafineriji Pančevo, korišćenjem operativnih rezervi i preusmeravanjem dela transporta na železnicu. Za avgust je bilo planirano oko 39.000 tona uvoza dizela, od čega je oko 20.000 tona trebalo da stigne vodenim putem.  To pokazuje da je ranjivost šira nego što se na prvi pogled čini: kada Dunav padne, ne smanjuje se samo proizvodnja iz hidroelektrana, već se komplikuje i logistika kojom se obezbeđuju drugi energenti.

Rumunija – od problema sa hidroenergijom do gašenja nuklearki

U Rumuniji je situacija dramatičnija. Zemlja ima potpuno drugačiju energetsku strukturu od Srbije. Nuklearna elektrana Černavoda, sa dva reaktora od približno 700 MW, u normalnim okolnostima daje oko petine rumunske proizvodnje električne energije.  Ali upravo je Dunav potreban za hlađenje postrojenja.

Prvi reaktor Černavode ugašen je kontrolisano 28. jula zbog ekstremno niskog vodostaja. Nuclearelectrica je 13. avgusta pokrenula i kontrolisano gašenje drugog reaktora, nakon daljeg pada nivoa Dunava. Zvanično saopštenje kompanije navodi da je odluka doneta na osnovu kontinuiranog praćenja nivoa reke, bezbednosnih margina i hidroloških prognoza.  Time je Rumunija privremeno ostala bez kompletne nuklearne proizvodnje u Černavodi.

To nije samo tehnički problem jedne elektrane. U pitanju je gubitak oko 1,4 GW instalirane nuklearne snage u trenutku kada je potrošnja visoka, a regionalno tržište električne energije takođe trpi posledice suše.

Rumunske vlasti su zbog toga tokom avgusta uvodile vanredne mere i pokušavale da povećaju raspoloživu količinu vode kod Černavode. Preduzimane su intervencije na toku Dunava, uključujući radove kod rukavca Bala i pokušaje preusmeravanja vode ka području elektrane. Vlada je proglasila vanredno stanje za avgust zbog pada proizvodnje električne energije izazvanog zatvaranjem elektrane i hidrološkim problemima. Važan detalj je da gašenje nije posledica toga što su nuklearni reaktori postali „nebezbedni“ zbog manjka vode. Reč je o preventivnom postupku kojim se štite sigurnosne margine sistema hlađenja. Nuclearelectrica je izričito navela da bezbedno stanje ugašenih blokova nema uticaja na nuklearnu bezbednost, osoblje ili životnu sredinu.  Ali sa stanovišta energetskog sistema posledica je vrlo konkretna – Rumunija mora da nadomesti veliki bazni izvor električne energije upravo u trenutku kada su i druge zemlje regiona pod pritiskom.

Bugarska: Kozloduj pokazuje da problem nije samo hidroenergija

Bugarska je do sada uspela da izbegne potpuno zaustavljanje nuklearne proizvodnje, ali je i tamo Dunav počeo direktno da određuje nivo raspoložive električne energije.

Nuklearna elektrana Kozloduj ima dva operativna reaktora, svaki snage oko 1.000 MW, i proizvodi približno 35 odsto bugarske električne energije.  Zbog kritično niskog nivoa Dunava, operator je 21. avgusta preventivno smanjio snagu petog bloka za oko 120 MW.

Posebno je značajno što je to prvi put u 52 godine rada Kozloduja da je snaga nuklearnog bloka smanjena upravo zbog ekstremnih meteoroloških i hidroloških uslova.  Bugarski slučaj istovremeno pokazuje jednu važnu tehničku nijansu. Dunavska voda se u Kozloduju ne koristi direktno za hlađenje nuklearnog reaktora, već za hlađenje pare u kondenzatorima u konvencionalnom delu elektrane. Postrojenje ima sopstvenu pumpnu stanicu projektovanu da obezbedi vodu i pri niskom nivou reke.  Drugim rečima, elektrana nije „ostala bez hlađenja“ u klasičnom smislu. Međutim, ekstremni pad vodostaja smanjuje raspoložive sigurnosne margine do te mere da je operator odlučio da proizvodnju preventivno smanji.

To je važan signal za budućnost – nuklearna energija jeste manje zavisna od vremenskih prilika u proizvodnom smislu, ali nuklearne elektrane na rekama nisu potpuno imune na klimatske ekstreme.

Bugarske vlasti već razmatraju i građevinske mere kojima bi se povećao nivo vode kod Kozloduja, što pokazuje koliko se problem više ne tretira kao kratkotrajna anomalija, već kao potencijalno dugotrajniji infrastrukturni rizik. 

Tri zemlje, tri različita problema – isti uzrok

Kada se posmatraju Srbija, Rumunija i Bugarska, vidi se zanimljiva energetska piramida.

Srbija – Dunav prvenstveno smanjuje hidroproizvodnju.

Rumunija – Dunav ugrožava dostupnost vode potrebne za hlađenje nuklearne elektrane.

Bugarska – Dunav zasad ne zaustavlja nuklearnu proizvodnju, ali je primorava na preventivno smanjenje snage.

Naizgled su to tri različita problema. U suštini, reč je o istom riziku – energetski sistemi projektovani su na pretpostavci da će veliki vodotokovi imati dovoljno vode čak i tokom toplih perioda.

Ovo leto pokazuje šta se događa kada ta pretpostavka prestane da važi.

Poseban problem predstavlja činjenica da su Srbija, Rumunija i Bugarska povezane elektroenergetskim tržištem. Kada jedna zemlja izgubi proizvodnju, logično je da pokuša da manjak nadomesti uvozom. Ali kada isti hidrološki događaj istovremeno pogodi više zemalja, mogućnost međusobne pomoći postaje ograničena.

Upravo je to jedna od najvećih lekcija ovog leta.

Ako Srbija ima manjak zbog Đerdapa, Rumunija zbog Černavode, a Bugarska zbog Kozloduja, tada nije dovoljno reći da „regionalno tržište može da nadomesti deficit“. Regionalno tržište funkcioniše najbolje kada je problem lokalizovan. Kada je problem regionalan i ponuda i potražnja istovremeno postaju nepovoljnije.

To je naročito važno tokom toplotnih talasa, kada klima povećava potrošnju električne energije zbog rada klima – uređaja, dok istovremeno smanjuje proizvodnju hidroelektrana i otežava hlađenje termoenergetskih i nuklearnih postrojenja.

Najveći rizik nije jedan loš mesec, već ponavljanje istog scenarija

Jedan ekstremno sušan period još uvek može da se posmatra kao vanredna situacija. Mnogo ozbiljnije pitanje glasi – šta ako ovakva leta postanu češća?

EPS već ima iskustvo sa posledicama loše hidrologije. Zvanični podaci kompanije pokazuju da su Đerdap 1 i Đerdap 2 tokom 2025. proizveli manje od plana za 16, odnosno 14 odsto, uz prosečan godišnji dotok na Dunavu od svega 3.698 kubnih metara u sekundi — najniži prosek od početka rada sistema Đerdap 1. Dugoročni prosek od početka ovog veka bio je oko 5.257 kubnih metara u sekundi.  Zato leto 2026. ne izgleda kao izolovani incident. Ono dolazi nakon već nepovoljne hidrološke godine i pokazuje koliko brzo energetska sigurnost može da se pogorša kada se više faktora poklopi.

Za Srbiju to znači potrebu za većom fleksibilnošću sistema, pouzdanijim termo kapacitetima u prelaznom periodu, snažnijim razvojem skladištenja energije i ubrzanim širenjem izvora koji nisu direktno zavisni od vodostaja.

Za Rumuniju je lekcija još direktnija – nuklearni kapaciteti na Dunavu moraju biti projektovani i operativno pripremljeni za znatno širi raspon hidroloških uslova nego ranije.

Bugarska se nalazi između ta dva modela — još uvek ima relativno snažnu nuklearnu bazu, ali je Kozloduj pokazao da ni ona nije potpuno izolovana od klimatskog rizika.

Šta ovo znači za energetsku bezbednost Srbije?

Za Srbiju je najvažnije da se trenutna stabilnost sistema ne pomeša sa odsustvom rizika.

EPS trenutno uspeva da nadomesti veliki deo gubitka hidroproizvodnje, pre svega zahvaljujući termoelektranama. Zvanična procena jeste da je snabdevanje stabilno.  Ali takva stabilnost ima svoju cenu.

Što hidroelektrane manje proizvode, to je sistem više oslonjen na termoelektrane. Što je više termoelektrana angažovano, manje je prostora za neplanirane kvarove i remonte. A ukoliko se istovremeno poveća potrošnja ili dođe do problema sa snabdevanjem ugljem i drugim energentima, margina sigurnosti se smanjuje.

Uz to, problem Dunava se u Srbiji preliva na naftni sektor. Nizak vodostaj već je primorao državu i naftne kompanije da traže alternativne pravce transporta i oslanjaju se na domaću rafinerijsku preradu i rezerve.  Zbog toga bi bilo pogrešno ovu krizu opisati samo kao „problem Đerdapa“. Ovo je test otpornosti celog energetskog sistema.

Dunav kao upozorenje, a ne samo kao problem

Najnoviji podaci donose određeno olakšanje. Hidrolozi očekuju da će protok kod Baziaša narednih dana blago porasti prema 1.600 kubnih metara u sekundi. Ali to je i dalje manje od polovine višegodišnjeg avgustovskog proseka. Zato je prerano govoriti o završetku krize.

Mnogo važnije od pitanja kada će se Dunav vratiti na normalan nivo jeste pitanje šta će energetski sistemi Srbije, Rumunije i Bugarske uraditi do sledećeg ovakvog događaja.

Jer ovog leta Dunav nije samo pokazao koliko je vode malo. Pokazao je koliko je energije — električne i naftne — vezano za pretpostavku da će vode uvek biti dovoljno.

U Srbiji je reka smanjila proizvodnju Đerdapa. U Rumuniji je ugasila kompletnu nuklearnu proizvodnju Černavode. U Bugarskoj je prvi put naterala Kozloduj da smanji snagu jednog reaktora.

A činjenica da se sve to događa istovremeno predstavlja možda i najvažniju poruku za energetsku politiku regiona – buduća energetska bezbednost neće zavisiti samo od toga koliko elektrana imamo, već i od toga koliko su one otporne na ekstremne klimatske i hidrološke uslove.

Dunav je ovog leta postao svojevrsni „stres-test“ za energetiku jugoistočne Evrope. Rezultat testa nije katastrofalan — sistemi Srbije, Rumunije i Bugarske za sada funkcionišu — ali je pokazao veoma jasne tačke ranjivosti. I upravo će sposobnost da se te slabosti otklone pre naredne velike suše biti važnija od toga koliko će se brzo ovogodišnji vodostaj vratiti u normalu.

MIC