Kako izveštavati o masovnim ubistvima i drugim traumatičnim događajima tako da javnost bude pravovremeno informisana, a da se istovremeno zaštiti dostojanstvo žrtava, preživelih i njihovih porodica? I kako brinuti o novinarima i novinarkama koji su kroz svoj posao izloženi traumi?
O ovim pitanjima razgovarali su danas novinari i novinarke, urednici, fotografi i drugi medijski profesionalci/ke iz Srbije i regiona na panel diskusiji „Trauma-informisano novinarstvo: etičko izveštavanje u turbulentnim vremenima“, održanoj u zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu.
Događaj je organizovala grupa Novinarke protiv nasilja, u saradnji sa Globalnim centrom za novinarstvo i traumu (GCJT) i medijskim i novinarskim udruženjima, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
Poseban fokus bio je na iskustvima medijskog izveštavanja o masovnim ubistvima u Beogradu, Duboni i Malom Orašju u maju 2023. godine. Na početku događaja predstavljeni su nalazi Analize medijskog izveštavanja o masovnim ubistvima iz maja 2023. godine, koju je izradila grupa Novinarke protiv nasilja uz podršku UNDP-a. Analiza je pokazala da je izveštavanje o masovnim ubistvima u maju 2023. uglavnom bilo informativno, ali često bez dovoljno konteksta, uz prisutan senzacionalizam, fokus na počinioce i rizike od sekundarne viktimizacije porodica i preživelih. Istovremeno, mediji su imali važnu kontrolnu ulogu u sagledavanju odgovornosti institucija, ali je njihov potencijal da doprinesu dugoročnom oporavku, dostojanstvenom sećanju i informisanju o dostupnoj podršci ostao nedovoljno iskorišćen. Ključna preporuka Analize je pomeranje fokusa sa počinilaca i spektakularizacije tragedije ka žrtvama, javnom interesu, odgovornosti nadležnih institucija i dugoročnom praćenju posledica i oporavka.
„Način na koji govorimo o nasilju utiče i na to kako ga kao društvo razumemo i na koji način na njega odgovaramo. Kada govorimo o traumatičnim događajima, odgovorno novinarstvo nije samo pitanje profesionalnih standarda, već i pitanje poverenja, empatije i društvene odgovornosti. Zato je važno da zajedno razgovaramo o tome kako da javnost bude informisana, a da se istovremeno zaštite dostojanstvo i privatnost ljudi pogođenih tragedijom, kao i dobrobit onih koji o njoj izveštavaju“, istakla je Jelena Manić Petronikolos, rukovoditeljka Sektora za Ciljeve održivog razvoja UNDP Srbija.
Deo diskusije bio je posvećen profesionalnim i etičkim dilemama sa kojima se mediji suočavaju tokom kriznih situacija, od provere informacija i komunikacije sa porodicama i svedocima, do pritiska da se informacije objave što pre, i procene šta je u javnom interesu.
„Kada je reč o nasilju sa višestrukim žrtvama, katastrofama i drugim tragedijama koje pogađaju zajednicu, novinari su oči i uši javnosti, ali istovremeno i svedoci iskustava preživelih. Zato je izveštavanje o traumi delikatan balans koji zahteva posebne veštine, profesionalnu rigoroznost i snažnu etičku posvećenost. Međutim, izveštavanje o traumatičnim događajima može ostaviti posledice i na same novinare, što u najtežim slučajevima može prerasti u svojevrsnu „tihu cenzuru“. Briga o dobrobiti novinara, kao odgovornost medijske industrije, predstavlja suštinski element slobode medija” rekao je Brus Šapiro, izvršni direktor Globalnog centra za novinarstvo i traumu.
Posebna pažnja posvećena je i posledicama rada na traumatičnim pričama po same novinare i novinarke. Izloženost nasilju, ljudskoj patnji i uznemirujućim sadržajima može imati dugoročne posledice po njihovu dobrobit, zbog čega je podrška unutar redakcija važan deo odgovornog novinarstva.
Diskusija je obuhvatila i etičke izazove vizuelnog izveštavanja, tokom koje je istaknut značaj odgovornog pristupa vizuelnom izveštavanju, koji podrazumeva pažljiv izbor i način korišćenja fotografija i video-materijala, uz puno poštovanje privatnosti i dostojanstva žrtava i preživelih, kao i jasno razlikovanje javnog interesa od senzacionalizma.
U panelima su učestvovali Brus Šapiro, Ketrin Porterfild i Gevin Ris iz Globalnog centra za novinarstvo i traumu, novinari Dragana Erjavec, Jovana Gligorijević i Veran Matić, kao i fotografkinja Marija Janković.
„Etički standardi nisu skup zabrana. Oni treba da pomognu novinarima i urednicima da donesu odgovorne odluke i u najtežim situacijama – kada nema dovoljno vremena, kada je teško uvrditi koje su informacije tačne, kada je pritisak javnosti ogroman i kada posledice onoga što se objavljuje mogu biti posebno ozbiljne. Često, međutim, zaboravljamo i zato je naročito značajno što se analiza Novinarki protiv nasilja bavi i traumom medijskih radnika zbog onoga što su videli i zabeležili i kako one utiču na njihove buduće profesionalne odluke”, istakla je tokom skupa Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.
Zaključujući diskusiju, učesnici/ce su ukazali na potrebu za daljim razvojem praktičnih smernica koje mogu pomoći medijima da u kriznim situacijama istovremeno odgovore na potrebu javnosti za informacijama, poštuju dostojanstvo i prava pogođenih osoba i vode računa o dobrobiti medijskih profesionalaca/ki.
###
Događaj je organizovan u okviru projekta „Smanji rizik – Povećaj bezbednost III“, koji sprovodi UNDP u Srbiji uz podršku Savezne Republike Nemačke, Kraljevine Holandije, Kraljevine Švedske, Francuske Republike, Ujedinjenog Kraljevstva i Kraljevine Norveške, kao i uz podršku Evropske unije, putem Multi-partnerskog poverilačkog fonda za podršku sprovođenju Mape puta za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja na Zapadnom Balkanu.
###
Za više informacija, molimo Vas kontaktirajte Nedu Kurjački, saradnicu UNDP-a za komunikacije, na:
