Na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Jovanović svakog jutra isti početak dana – hranjenje 78 svinja, 3 kokoške, 2 petla i 3 plovana, potom, čišćenje njihovih prostorija. To je godinama Malini i Zoranu Jovanoviću dnevna rutina. Sve do trenutka dok nisu shvatili da jedna njihova krmača ima afričku svinjsku kugu koja napada domaće i divlje svinje.

Porodica Jovanović

„Znali smo po simptomima da je afrička kuga, jer nije ustajala, nije imala volju za hranom, a na cuclu za vodu ustane, pipne i bukvalno padne“, kaže Zoran Jovanović iz sela Ćirikovac u okolini Požarevca.

„Ustaneš ujutro i nemaš šta da radiš“

To je bio petak, kaže on, dan kada su pozvali veterinare. Nakon rezultata brisa, već za subotu je zakazana eutanazija. Ističe da je sve bilo „maksimalno humano sa omamljivanjem, strujom i injekcijom“.

„Ali, ja sam to teško podneo, a Malina još teže. Jedna od njih, bila je maza, klekla i gleda me pravo u oči, moli za pomoć. Taj pogled mi je teško pao“, govori on.

Zoran Jovanović

„I sad, nedelja je problem. Ustaneš ujutro i nemaš šta da radiš“, opisuje Zoran. Malina za to vreme gleda u pod. Kaže da nije mogla da uđe u svinjac dve nedelje. Objašnjava da su od tog posla živeli godinama, hranili porodicu i obrazovali oba sina. Ipak, to su kaže, i živa bića. A ta dnevna rutina im je davala neki smisao i cilj.

Na drugoj strani Požarevca, na putu prema Velikoj Plani, odsečena od svega, jedna od brojnih velikih farmi svinja firme UNION MZ. Ovde su preduzete sve biosigurnosne mere: automobilom prvo prolazimo kroz dezobarijere, zatim se posebno dezoficijensima prskaju točkovi automobila, a čak ni do kancelarija farme se ne može bez novih biosigurnosnih mera, dezinfikovanja ruku i obuće. Radnici koji ulaze u objekte sa svinjama moraju na tuširanje i na promenu garderobe.   

Tako je još od pojave afričke kuge u Srbiji 2019 . godine, jer se afrička kuga širi lako i brzo i svi mogu da budu prenosioci. Union MZ ima farme na brojnim lokacijama u Srbiji, a pojedine se nalaze se na zaraženom ili na ugroženom području. Ova kod Velike Plane je u ugroženo područje ušla još u aprilu kada je afrička kuga stigla do obližnjeg sela, a samo na toj lokaciji brinu o preko 3.000 svinja.

„Naše farme su zdrave“

 „Ugroženo područje znači zabrana bilo kakvog transporta ili slanja svinja na klanje u roku od 40 dana jer se u okviru 10 km od naše farme u nekom domaćinstvu pojavila afrička kuga. Kod zaraženog područja je to manje, u okviru od 3 km“, pojašnjava direktor veterinarske stanice ove firme, dr veterinarske medicine Slobodan Dimovski.

Iako su sve njihove farme bezbedne i zdrave, to što se u nekom domaćinstvu pojavi afrička kuga, mnogo utiče na funkcionisanje farme i posao.

Dr veterinarske medicine Slobodan Dimovski

„Nikad ne znamo kad će da se pojavi i gde će da se pojavi sledeći slučaj, a nama se svaki dan rađaju novi prasići i nemamo kapacitet gde da smestimo prasad. Uradili smo analize, dokazali da su naše životinje zdrave i kontrolisano smo prebacili određeni broj prasadi na drugu farmu i ovde oslobodili mesta za naredih mesec dana. Prema nekim informacijama, golub, vrabac, pa čak i komarac može da donese kugu u objekte. Mi smo ogradili sve, ali nebo ne možemo da zagradimo “

Dimovski strahuje da će se zbog pojave afričke kuge, broj svinja u Srbiji strahovito smanjiti. To isto tvrdi i analitičar Branislav Gulan. Prema njegovom mišljenju, stočni fond u Srbiji je devastiran, a u najtežoj situaciji je upravo proizvodnja svinja. Pre samo jednu deceniju, Srbija je imala 1,1 miliona krmača za priplod, a danas ih je manje od 100.000, kaže on.

Gulan objašnjava da je i pre afričke kuge bilo problema i u proizvodnji mesa, pa je otvoreno pitanje i šta će se dešavati sa cenom svinja i svinjskog mesa. S druge strane, epizootiolog dr Zoran Raičević iz Veterinarskog specijalističkog instituta Niš kaže da situacija u Srbiji ipak nije alarmantna.

Mere predostrožnosti jedini spas

Iako se još 1921. pojavila u Keniji, afrička kuga je u Evropu došla 2007. godine, a u Srbiju 2019. godine u okolinu Beograda kod Mladenovca. Na jugu Srbije pojavila se na samom početku 2020. godine.

Epizootiolog dr Zoran Raičević

„Situacija je veoma kompleksna i teška, ali je veterinarska služba drži pod kontrolom“, kaže dr Raičević. „S obzirom na broj svinja koji se procenjuje na oko dva i po miliona na području cele Srbije, eutanizirano ili je uginulo negde između 22 i 23.000 svinja. To je negde 1 ili 2% što ne čini situaciju baš toliko rizičnom. Problem je što „ali“ uvek postoji – ne postoji vakcina. Zato se sve preduzima u cilju podizanja biosigurnosnih mera i pravovremene prijave vlasnika životinja nadležnim veterinarima“

Kako to da se na pojedinačnim gazdinstvima pojavljuje kuga, a ne i na farmama, naš sagovornik objašnjava da su upravo biosigurnosne mere na gazdinstvima upitne.

Dezinfekcija na farmi svinja u Velikoj Plani

„Naši ljudi nisu navikli da imaju dezbarijere, da se presvlače kad idu da hrane životinje nego ulaze sa istom obućom kod njih. Tako i lovci, idu da love, a kasnije obilaze domaće svinje, i mi stalno na to ukazujemo i to ne od 2019. , već smo mi u svojim analizama predvideli da će bolest da dođe iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, pa smo kroz niz predavanja pokušali da podignemo nivo svesti kod naših držaoca svinja“, kaže Raičević.

Obori prazni još dugo

Pitamo naše sagovornike sa početka priče kako su se informisali o zaštiti svojih svinja od afričke kuge. Kažu preko društvenih mreža. Druge vrste informacija nisu dobijali ni od jedne nadležne službe.

„A kako će da se informišu neki stari ljudi, oni ne koriste društvene mreže“, kaže Malina Jovanović. „Mi ne znamo ni kako su se naše svinje zarazile. Jesmo koristili biosigurnosne mere, a možda nismo dovoljno. Kupovao sam hranu tih dana, možda je neko kupovao ko je već imao zaražene svinje, pa smo dodirnuli isti džak, ne znam ni sam. Kugu može da prenese svako, i čovek, i komarac i glodari“, priča Zoran.

Jovanovići će za 78 svinja među kojima je bilo najviše prasića, nekoliko tovljenika i nekoliko krmača koje su se upravo oprasile, dobiti odštetu od države po tržišnoj ceni – ukupno 10.000 evra. Šta će sada? – kažu ne znaju. Godinama su se samo time bavili, to im je život.

Nisu išli ni na odmor sigurno čitavu deceniju jer su svaki dan imali obaveze oko svinja dok su im sinovi studirali. Zato su im oni predložili da prvo odu na odmor, a preostale 3 kokoške, 2 petla i 3 plovana ionako ne zahtevaju nikakvu brigu. Ipak, kad se vrate, čekaće ih prazni objekti. Već su pitali, zbog dugog opstanka virusa u objektima, proći će još najmanje godina kada ponovo budu smeli da imaju nove svinje.

Autor: Jelena Đukić Pejić