Saradnja nadležnih službi i primena zakona neophodni u sprečavanju nasilja nad ženama

novembar 22 2016

Uoči obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, EU info centar je organizovao javnu debate „Kakav je odgovor na nasilje” na kojoj se čulo da je u Srbiji za 10 godina ubijeno 327 žena, dok je Centrima za socijalni rad u prethodnoj godini 18.746 žena prijavilo nasilje, rečeno je na skupu “Kakav je odgovor na nasilje“ na kome je istaknuto da je neophodna saradnja i razmena informacija nadležnih institucija u rešavanju tog problema.

Učesnici skupa su se složili i da će se novim rešenjima u Predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, napraviti pomak, ali su, takođe, ukazali na opasnost ako se on ne primenjuje.

Bizel: Svaka treća žena u EU doživela nasilje

Šef odeljenja za pravosuđe, unutrašnje poslove i podršku civinom društvu u Delegaciji EU u Srbiji Nikolas Bizel izjavio je da je dobro što je evidentno da u Srbiji ima volje da se uhvati u koštac sa porodičnim nasiljem, iako je proces dug i trebaće vremena, novca i kadrova a da ovim problemom treba da se bave i žene i muškarci.

On je poručio da će EU pomoći i državi i nevladinom sektoru u kapacitetima, napominjući da se i unutar EU radi na tome, jer rodna ravnopravnost nije zadovoljavajuća ni u njenim članicama. On je naveo da je borba protiv nasilja nad ženama u srži naporam svih evropskih zemalja dodajući da je, prema statistikama u evropskim zemljama, stanje i dalje loše.

Bizel je naveo statistiku po kojoj je svaka treća žena u državama EU iskusila neku vrstu nasilja koje je po svojoj prirodi rodno, da je jedan broj maloletnih devojčica udavano ili su bile izložene fizičkom nasilju tokom detinjstva, dok je veliki broj žena ubijeno od svojih partnera.

“Nije samo pitanje širiti dobru volju i dizati svest o problemu van EU već i u samoj EU“, zaključio je Bizel dodajući da EU kroz svoju spoljnu politiku pokušava da unapredi, kroz finansijsku pomoć, borbu protiv ovakve vrsta nasilja.

Janković: Suštinski uzrok nasilja nad ženama diskriminacija i rodna neravnopravnost

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković poručila je da je suština u rodnoj neravnopravnosti i diskriminaciji koja postoji u Srbiji.

U toku su izmene zakonodavnog okvira pred Skupštinom Srbije, ali, kako je rekla, čak i da se dobijemo savršen sistem zaštite od nasilja u porodici, ostaće suštinski uzrok a to je duboko ukorenjena rodna diskriminacija i patrijarhalni model.

Nulti stepen tolerancije na nasilje biće kad diskriminacija bude ‘0’, zaključila je poverenica.

Ona je kao primer navela da je pre par godina u jednoj evropskoj medijskoj kampanji istaknuto da je porodčno nasilja najčešći uzrok smrti žena, odnosno da je više žena stradalo od muževa i partnera nego u saobraćajnoj nesreći.

Janković je istakla i da su Centri za socijalni rad u 2015. godini imali 18.746 slučajeva prijavljenog nasilja, od kojih nisu svi procesuirani.

Navodeći da je svake godine sve više prijavljenog nasilja, ona je istakla da se u 46 odsto slučajeva radilo o fizičkom, u 30 odsto slučajeva psihičkom, a da se u ostalim slučajevima radi o verbalnom i drugoj vrsti nasilja.

Prema njenim rečima, pomak je što se evidentira i verbalno nasilje i psihičko, koje je najčešće uzrok za nasilje, što pre recimo deset godina nije bio slučaj i zato ne postoje uporedni podaci.

Ignjatović: Najveća opasnost za bezbednost žena je u njihovom domu

Savetnica u Kabinetu potpredsednice Vlade Srbije Branka Drašković navela je da to vladino telo ove godine povodom Dana borbe protiv nasilja nad ženama sprovodi projekat 16 dana podizanja svesti u društvu, naročito omladine i najavila Strategiju o nasilju i SOS telefon.

Najveća opasnost za bezbednost žena je u njihovom domu, ukazala je predsednica Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.

Od 18.746 prijava nasilja u prošloj godini, 35 odsto žrtava su deca, što je 6.500 dece u jednoj godini, samo u 10 odsto slučajeva Centri za socijalni rad su pokrenuli sudski postupak, navela je ona.

Samo u 3,2 odsto slučajeva odraslih žrtava je pokrenut sudski postupak.

Prema njenim rečima, u 2014. je bilo 6.500 krivičnih prijava čak 51 odsto su odbačene.

Naročito je bilo i više odbačenih kad su tužioci počeli da koriste oportunitet, uz novčano kažnjavanje, a da, kako je ukazala, prikupljen novac tim putem nije vraćen za zaštitu novog kruga žrtava, iako je s obzirom na to da je najmanja kazna 40.000 dinara za 1.000 krivičnih prijava slilo 40 miliona.

Mnogo je važno i ohrabrujuće za žene kad ih potpredsednica Vlade, na čelu Koordinacioonog tela za rodnu ravnopravnost pozove da prijave nasilje, ali sistem to ne može da izdrži, zaključila je Ignjatović.

Stevanović: Državne institucije uglavnom ne reaguju adekvatno

Zamenica ombudsmana Gordana Stevanović takođe je ukazala na važnost da se žena osnaži i posle pretrpljenog nasilja obrati sistemu, ali porazno je to što državne institucije uglavnom ne reaguju adekvatno.

U 14 slučajeva femicida, ubistva žene, u 12 smo konstatovali propust u radu nadležnih, predočila je Stevanović.

U 65 slučajeva nasilja koje je vodila kancelarija Zaštitnika građana, žene su prijavile, ali sistem nije reagovao.

Stevanović je naglasila da je uz nekoordinaciju institucija glavni problem blaga kaznena politika i to mali broj osuđujućih presuda, a kad do njih dođe- uslovne su.

Jelena Tadžić iz UNDP govorila je o projektima koje ova organizacija sprovodi u Srbiji kojima se osnažuju žene kao i institucije da se suprotstave i bore protiv nasilja.

Učesnice debate su posebno istakle ulogu medija u Srbiji koji najčešće nasilje ne prepoznaju, pa čak ga u brojnim tekstovima negiraju ili tolerišu.

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim