Sigurna kuća: Ekonomska zavisnost vraća žrtvu nasilniku

oktobar 09 2016

Bekstvo od nasilnika u Sigurnu kuću nerertko se završava vraćanjem žrtve  na isto mesto i istoj osobi koja ih je zlostavljala.

„Žene se vraćaju nasilniku najčešće zato što su nezaposlene i ekonomski zavisne od nasilnika“, kaže direktorka Sigurne kuće Sonja Šćekić

Za pet godina koliko postoji, Sigurna kuća za decu i žene žrtve porodičnog nasilja u Nišu bila je utočište za više od 500 žena žrtava porodičnog nasilja sa područja jugoistočne Srbije. Ona je trenutno utočište za osam žena i četvoro dece, izjavila je za Medijski istraživački centar direktorka Sigurne kuće Sonja Šćekić.

sigurna kuca 5

                                                          Sigurna kuća u Nišu

Bekstvo od nasilnika u Sigurnu kuću medjutim za skoro polovinu žena završava se ponovnim vraćanjem na isto mesto i istoj osobi koja ih je zlostavljala.

Prema rečima Šćekić otvaranja 2011. godine,  do oktobra 2015. godine, iz Sigurne kuće nasilniku se vraćalo 50 odsto žena.Ove godine, dodala je ona, situacija malo promenila i taj procenat je niži

„Žene se vraćaju nasilniku najčešće zato što su nezaposlene i ekonomski zavisne od nasilnika. Od ukupnog broja žena koje su boravile u Sigurnoj kući njih samo  7,5 odsto bile su stambeno obezbedjene i imale stan u svom vlasnistvu.U svim ostalim slucajevima vlasnik stana ili kuće  bio je nasilnik ili njegovi roditelji, ili su stanovali privatno“, kazala je Šćekić.

sigurna kuca 6

                                                          Sigurna kuća u Nišu

Razgovori sa ženama koje su proteklih godina boravile u Sigurnoj kući pokazuju da su one u proseku desetak godina trpele porodično nasilje pre nego što su  odlučile da ga prijave.

Prema rečima Šćekić razlozi za tako dugo trpljenje nasilja su brojni, ali je dobro to što se poslednjih godina mladje žene brže odlučuju da prijave nasilnika i kraće vreme trpe nasilje.

 

Povratak nasilniku Medju štićenicama Sigurne kuće trenutno se nalazi i četrdesetogodišnja Nišlijka kojoj je to drugi boravak u ovoj ustanovi. „Suprug me je, kad god je bio pijan, zlostavljao, tukao, povredjivao nožem. Morala sam da se sklonim u Sigurnu kuću. Vratila sam mu se iz sažaljenja. Pričao je da ne može da živi bez mene, da će se ubiti ako mu se ne vratim. Zaklinjao se da će biti dobar. Nekoliko meseci je zaista bio dobar prema meni, ali je onda ponovo počeo da pije i da me zlostavlja. Više mu se ne vraćam. Pronašla sam posao i počeću da živim novi, bolji život“, kazala je ova Nišlijka

 „Žene se plaše da ostave nasilnika jer on preti da će ubiti nju i decu, stide se okoline, a pored toga  mislei da je deci bolje da rastu uz oba roditelja. Veliki uticaj ima i to što su ekonomski zavisne od nasilnika i strahuju da li će moći da sebi i deci obezbede egzistenciju“, rekla je Šćekić.

Medju ženama koje su proteklih godina potražile utočište u Sigurnoj kući u Nišu ima žena svih starosnih dobi,  a podaci ove ustanove pokazuju da je svaka deseta štićenica  starija od 60 godina.

 

Žrtve i starice i starci Podaci Policijske uprave u Nišu pokazuju da je 20 odsto lica koje prijavljuju porodično nasilje starije od 60 godina. „Medju starim licima koja prijavljuju porodično nasilje ima skoro podjednako žena i muškaraca, što nije slučaj kod mladjih ljudi. Medju licima starosti od 20 do 30 godina koji prijavljuju porodično nasilje, njih 90 odsto čine žene“, izjavila je Marija Randjelović iz Policijske uprave Niš na tribini "Stid teži od šamara" održanoj povodom Medjunarodnog dana starijihosoba.

„Ove godine smo imali staricu koja je tri puta odlazila svom domu i tri puta se vraćala u Sigurnu kuću. Nažalost, u velikom broju slučajeva te žene odustaju od tužbe pošto je nasilje i dalje najbolje čuvana porodična tajna u našem društvu i pošto se roditelji veoma teško odlučuju da prijave svoju decu nasilnike, rekla je Šćekić.

Ona je podsetila se od ukupnog broja prijava za porodično nasilje u Srbiji 12 odsto odnosi na nasilje nad starim osobama.

„Žrtve su najčešće žene, a nasilnici njihova deca. Broj žrtava porodičnog nasilja sigurno je značajno veći od broja prijava, a ne bi trebalo da bude tako. To nije porodična stvar, već krivično delo", kazala je direktorka Sigurne kuće.

sigurna kuca 7

                                                          Sonja Šćekić

Šćekić je dodala da je u našem društvu najprisutnije ekonomsko nasilje nad starima, gde deca ostarelim roditeljima uzimaju penzije, primoravaju ih da podignu kredite ili da im prepišu kuće i imanja.

Istraživanje o nasilju nad starim licima koje je obuhvatilo 200 punoletnih stanovnika Niša pokazalo je da gradjani kao glavne uzroke nasilja nad starima navode psihičke probleme najbližih članova porodice, nezadovoljstvo životom, alkoholizam i narkomaniju.

Od 200 ispitanika, njih čak 93 odsto smatra da kazne za nasilnike moraju da budu oštrije, a 80 odsto ispitanika veruje da društvo ne radi dovoljno na prvenciji nasilja. Istraživanje je pokazalo i da je 12,5 odsto ispitanih prisustvovalo nasilju nad starim licima, ali su nasilje prijavile samo tri osobe.

Tekst je deo projekta „Medijska kampanja - Zajedno možemo bolje„ koji je podržan od strane Grada Niša u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2016.

Piše: Biljana Ljubisavljević

Foto: Saša Đorđević

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim