„Izvini. Da ja sam Rus“ Jelena Đukić Pejić

„Izvini. Da ja sam Rus“

april 07 2022

Jedan ruski bračni par već godinama živi od ugostiteljstva u okolini Kragujevca. U poslednje vreme, umesto gostiju iz Evrope i Srbije, najčešći im dolaze izbeglice iz Ukrajine.

U kasno veče, pored sela Kijevo kod Kragujevca prolaze automobili sa stranim tablicama. To izbeglice iz Kijevske oblasti u Ukrajini idu u privatni hotel u susednom selu Osojak. Mali hotel „Cider&Squash“ nudi im besplatan smeštaj, hranu i odmor.

Ekatarina Barbar je sa svojim četvorogodišnjim sinom upravo stigla. Došla je u društvu nekoliko prijatelja koji su već mesec dana, preko Moldavije, Rumunije i Bugarske, na putu do Srbije. Njen muž je još prvog dana, 24. februara, ostao da brani svoju zemlju. Porodicu je prvo sklonio kod svojih roditelja na selo, a potom je insistirao da supruga sa sinom što pre napusti Ukrajinu.

Rus hotel izbeglice Ukrajina 12

Ekatarina Barbar sa sinom

„Javlja mi se samo SMS-porukama u kojima napiše: ’Sve je u redu’. Retko me zove. Čak ne znam ni gde je, znam samo da je u Kijevskoj oblasti. Strašno sam zabrinuta za njega“, priča Ekatarina. „Dok smo bili tamo, naše dete nije razumelo što stavljamo tamne stvari na prozore, što se krijemo od aviona i što ne može da se igra u dvorištu kao i obično, nego mora da se krije.“

„Sada je često histeričan, plačljiv, traži oca. Sada kada crta, isprva nisam razumela šta je to. Crta mračne stvari, ratne avione, hitnu pomoć koja vozi ljude… Zabrinuta sam i za njega puno, kako će sve ovo uticati na njega.

Rus hotel izbeglice Ukrajina 10

Ekatarina Barbar

Zabrinuta sam i za veliki broj naših prijatelja koji su ostali, za mnogo ljudi“, kaže Ekatarina. Dodaje i da su ostavili mnogo humanitarne pomoći za decu i majke koje su iz Marijupolja i drugih gradova dovedeni u grad Bila Crkva gde je ona živela. Brine i za njih.

Pod istim krovom sa Rusima

Nakon Moldavije, gde su imali mnogo problema, a potom Rumunije i Bugarske za koje kaže da su tamo divni ljudi, ove noći imaju besplatan smeštaj u lepoj i čistoj sobi u malom hotelu u srcu Šumadije. Miris večere koji se širi iz kuhinje, nepoznat je na tim prostorima Balkana. To je gruzijsko nacionalno jelo „hinkali“ koje priprema glava te kuće lično. Vlasnici hotela su Rusi – Mihail Golubcov i njegova supruga Vera.

„Šokirali smo se kada smo shvatili da su vlasnici ovog mesta gde boravimo Rusi. To je bila naša prva reakcija. Ali sada nam je baš drago da postoje takvi ljudi. Beskrajno smo zahvalni. Divno smo dočekani, sobe su dobre, hrana je veoma ukusna, ima svega i za jelo i za piće. Osećamo se sigurno“, pričaju gosti iz Ukrajine. Objašnjavaju još da su čitav put, sve tačke za odmor i spavanje, za njih organizovali prijatelji koji ih čekaju u Nemačkoj. I da nisu imali pojma da će spavati pod istim krovom sa Rusima.

Rus hotel izbeglice Ukrajina 09

Mihail Golubcov

A njihov domaćin i glavni šef kuhinje, Mihail Golubcov sa svojim suprugom i decom, po ceo dan ima pune ruke posla. Stalno dočekuje i ispraća izbeglice iz Ukrajine. Nije ni sanjao da će to raditi kada je 2014. kupio plac i kuću, a potom napravio smeštajne kapacitete. Ta godina je i za njega bila prekretnica. Tada se odlučio na odlazak iz Rusije, iz Jekaterinburga na samoj granici Evrope i Azije.

„Putin je 2014. ukrao Krim. Znači, on je lopov. Ljudi su podržavali to, znači podržavali su lopova. Lopov uvek hoće nešto više i postaje veći razbojnik. Na kraju ubija. Ja više nisam mogao da se svađam s ljudima, s komšijama, i nisam više želeo da živim u zemlji u kojoj podržavaju lopove“, priča Mihail.

Šta je Rusija izgubila?

U Rusiji je Mihail, koga ukućani zovu Miša, bio građevinski inženjer. U Srbiji se bavi ugostiteljstvom i povrtarstvom, pravi svoje vino i cider. Kaže da je u dobrim odnosima sa komšijama u selu i naglašava da je to veoma važno:

„Rusi i Ukrajinci su bili dobre komšije. Rusija je ovolika (širi ruke), a Krim mali (pokazuje prstima jedne ruke). I šta je Rusija dobila? Ovolicni Krim. A izgubila? Dobre komšije.“

Rus hotel izbeglice Ukrajina 05

Mihail Golubcov

Na pitanje kako je kao Rus reagovao na „specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini“, nastupa najpre tajac: „Ja sam plakao, stvarno. Nisam znao šta da radim. Pitam ljude šta da radim, kažu – izađi na ulicu. Ja sam nalepio ukrajinsku zastavu na grudi i izašao na ulicu. Moj sin je uradio to isto u kragujevačkoj gimnaziji. Moja žena je sa decom išla na protest u Beograd.“

Oni su šetali ulicama Kragujevca i Beograda protestujući protiv rata, a njegova ćerka je protestovala u Sankt Peterburgu u Rusiji. Zbog toga je bila i privedena sa još pedesetak ljudi. U prekršajnoj prijavi pisalo je da je bila na manje od metar i po od drugih ljudi.

„Gledajte deco, on je Rus, ali nije opasan“

Mihail i Vera pričaju da je kroz njihov hotel prošlo više od pedeset žena sa decom, među njima i jedna tek rođena beba. Na prvi pregled su je vodili u kragujevački Dom zdravlja. Do sada su, kaže, živeli od ugostiteljstva, ali su sada, uz pomoć donacija prijatelja i rodbine, uspeli da omoguće da onima koji beže od rata bude kod njih sve besplatno. Objašnjava nam i zašto sve to radi:

„Rat je veliki greh. Za greh treba pokajanje. Kako ja mogu da se pokajem? Samo da nešto pomognem“, zaključuje Mihail.

Kaže da neki gosti i ne znaju da je on Rus. A kada ga za to u neverici pitaju, on uvek odgovara isto: „Izvini. Da, ja sam Rus.“ I nastavlja: „Oni se onda okrenu deci i kažu: ’Gledajte deco, on je Rus, ali nije opasan, on je dobar. Putin je loš, ali ima Rusa koji nisu loši’.“

Autor: Jelana Đukić Pejić                          DW.com

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim