Crta grafite širom Evrope, a telesni nedostatak mu nije prepreka Foto: S. Djordjević

Crta grafite širom Evrope, a telesni nedostatak mu nije prepreka

jun 03 2019

Dvadesetpetogodišnji grafički dizajner Minja Jandrić grafite crta  već 11 godina. Ovog mladića, rođenog sa skraćenim podlakticama, telesni nedostatak nije sprečio da potpis "Nox", osim u Nišu, ostavi na zidovima u Turskoj, Makedoniji, Grčkoj, Nemačkoj, Holandiji...

Još kao osnovac voleo je da crta karikature i da ispisuje slova u različitim oblicima, ali samo na papiru. Nakon što je otkrio da zidovi na otvorenom pružaju mnogo više mogućnosti da se umetnički izrazi, posvetio se grafitima. Minja Jandric grafiti 07

"Počeo sam kada me je najbolji drug pozvao da crtamo. Iskreno, nisam uopšte znao o čemu se tu radi, šta je to, šta su grafiti. Tu sam provalio slova, odnosno kaligrafiju i lettering i to je počelo da me baš zanima", priča Minja.

Njegov talenat tako je stavljen na direktan uvid javnosti. Upisao je grafički dizajn u srednjoj umetničkoj školi, a posle toga Fakultet umetnosti. Najvećim priznanjem za svoj rad smatra pozive za učešće na svetskom grafiti festivalu "Step in the arena" u holandskom Ajndhovenu dve godine zaredom. Kaže da mu je rad sa najvećim "facama grafita" bila velika čast.

"Najbitnije je da izgradiš neki svoj stil. U početku nemaš stil i onda gledaš od drugih crtača dok se ne pronađeš u tome što radiš. Onda ti ide bolje i bolje, izgrađuješ svoje ime i ljudi prepoznaju to što radiš, ako dobro radiš", govori "Nox".Minja Jandric grafiti 12

Put do prepoznatljivosti na grafiti sceni uglavnom nije brz, ali ni jeftin.

"Dok ne naučiš da crtaš, treba da istrošiš mnogo novca. Sprejevi koje mi koristimo koštaju više od 400 dinara komad, a treba ti bar 10 do 20 sprejeva da bi uradio nešto lepo. I to je 50 do 100 evra za zid", objašnjava Minja.

Dešavalo se da toliko para Minji i njegovim prijateljima daju stanari da išaraju zidove na njihovoj stambenoj zgradi. Pozivi stižu i od direktora škola, vlasnika kafića, drugih lokala, ali i za iscrtavanje zidova u dečjim sobama. Minja Jandric grafiti 11

"Mene je oduševilo to što stariji ljudi lepše reaguju na grafite nego mlađi. Uvek dođu, daju nam kafu, sok... Sviđa se to ljudima", kaže ovaj talentovani mladić.

Druga Minjina strast jeste sport. Ranije je trenirao stoni tenis, a od pre dve godine tekvondo. I tu su počeli da se nižu uspesi - srebro na Evropskom paratekvondo prvenstvu u Plovdivu u Bugarskoj prošle godine, a onda bronza na Svetskom prvenstvu u Antaliji u Turskoj pre četiri meseca. 

"Nadam se još boljim uspesima, ali lagano, deo po deo", govori Minja uz priznanje da mu je cilj norma za paraolimpijske igre u Tokiju.Minja Jandric grafiti 10

Pre nego što je postao uspešan u crtanju i sportu, morao je, kaže, da prihvati svoju različitost, a to je uspeo još u detinjstvu.  

"Taj neki deformitet, ako ga tako nazovemo... Na početku osnovne škole sam bio malo depresivan, razmišljao sam kako ću i šta da radim. Deca zadirkuju. Onda, posle dve - tri godine navikao sam na sve te pošalice i počeo i sam sebi da se smejem. I onda sasvim normalno prihvatiš to", seća se Minja. 

Iako je bio dete, razmišljao je kao odrastao.Minja Jandric grafiti 09

"Ne mogu da promenim tu ništa. Bolje da radim i da stvaram nego da se zatvorim u četiri zida. Život je previše lep da bi ga sputavao, ništa ne možeš da postigneš time. Moraš da prihvatiš sve kao neki put i zadatak jer Bog za sve ima plan", priča Minja. 

A njegov plan je da putuje, crta, trenira, upoznaje ljude i radi na usavršavanju svog stila svaki dan. 

Tekst: Sanja Janačković

Foto: Saša Đorđević

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim