Društvo 312

Mere Vlade Srbije, a posebno zabrana kretanja, mogu pozitivno uticati na razvoj širenja virusa, ali negativno na psihičko zdravlje mnogih građana, posebno starijih koji žive sami. Upravo zbog toga su mnogi osnovali različite mehanizme psihološke pomoći u vreme pandemije.

Na mere Vlade koje se iz dana u dan pooštravaju, građani Srbije se teško navikavaju. Odjednom su se našli u situaciji da deo dana ne smeju da izlaze, deca su kod kuće i kada su zvanično na nastavi, a stariji od 65 godina uopšte ne mogu van zbog potpune zabrane kretanja. Sve ovo stvara podlogu za osećaj teksobe i anksioznosti, smatra i profesorka Filozofskog fakulteta na psihologiji i porodični sistemski psihoterapeut Jelisaveta Todorović.

„Sve one osobe koje su silom prilika već prilično izolovane od porodice i najbližih zato što su ostali sami zato što su deca otišla u inostranstvo, ili žive negde u drugom mestu zbog posla, i porodičnih obaveza, udovci, udovice, razvedeni, samohrani roditelji, bolesne osobe, hronični bolesnici, svi oni u ovakvim okolnostima mogu da osete povišenu uznemirenost, objašnjava profesorka Todorović.

Psihološka podrška sa Filozofskog fakulteta

Zbog toga je Filozofski fakultet u Nišu, departman za psihologiju, omogućio telefonsku psihološku podršku svima kojima je potrebna. Profesorka Todorović kaže da u ovome učestvuju svi zainteresovani profesori, ali i volonteri.Prof Jelisaveta Todorovic

„Na sajtu Filozofskog fakulteta možete da pronađete dokumenta gde se vide brojevi telefona i vreme kada je ko od nas dostupan, da se konsultujete, da popričate, da podelite svoje bojazni“, kaže profesorka sa departmana za psihologiju.

Filozofski fakultet nije jedini organizovao psihološku pomoć građanima. To su uradile i lokalne samouprave i gradske opštine širom Srbije uz pomoć volontera psihologa. Međutim ima i pojedinaca. Primer je psihijatar Dragan Vukadinović i njegova ćerka psiholog, Ana Vukadinović.

Online podrška preko skajpa

„Oboje smo prisutni kad krenemo sesiju sa osobom koja se javila, video sesiju smo samo sa dvoje učesnika obavili, isključivo idemo na varijantu audio sesije. Predstavimo se oboje, podaci se ne beleže, podaci se ne snimaju, držimo se profesionalnih pravila. To je neka tehnika sprovođenja tog savetovanja“, kaže psihijatar.Dr Dragan Vukadinovic

Osim skajpa, za komunikaciju sa građanima Vukadinovići koriste i fb stranicu koju su napravili, pod nazivom Trezvenoumlje Niš. Dragan kaže da je fb strana oformljena sa namerom da se i na taj način pomogne što široj populaciji i pomogne u organizovanju vremena u okolnostima koje propisuje vanredno stanje. A okolnosti su znatno promenile funkcionisanje porodica, smatra psihijatar Vukadinović.

„Ovo je dramatična promena porodične dinamike. Od situacije u kojoj smo živeli pre 15 dana gde smo se viđali možda po 15 minuta u prolazu, sad smo uvedeni u jednu poziciju „neobičnu“, a suštinski vrlo pozitivnu da budemo svi zajedno“, objašnjava Vukadinović.

Solidarnost je najvažnija

Međutim, naglašava on, statistike pokazuju da najviše razvoda ima tokom godišnjih odmora. Takođe, izolacija može doneti i porast porodičnog nasilja. Kaže međutim da ovo nisu vremena za radikalne promene i da treba izvući najbolje iz date situacije.

„Jedan od saveta je da definišu tj. da oganiče vreme koje će da provedu čitajući vesti o ovoj epidemiji. Jedno preplavljivanje negativnim informacijama, ovo su vrlo neprijatne informacije koje čujemo o preminulima, o broju u porastu, ali su realnost – definitivno ne pomažu“ 20“

Profesorka Jelisaveta Todorović predlaže i čitanje nepročitanih knjiga i obnavljanje kontakata sa dragim ljudima sa kojima se dugo nismo čuli. Jer, solidarnost je, kako kaže, u ovom trenutku najvažnija.

„Ja mislim da ovaj narod i ovo podneblje odlikuju upravo te prednosti socijalnog života i okruženja, i to je nešto što nosimo u svojoj tradiciji vekovima i koliko ja vidim u mom okruženju se to održava. Mere komšijske podrške, prijateljske i porodične su uvek tu na raspolaganju svima, i ja pozivam sve građane na solidarnost u ovim okolnostima“, tvrdi profesorka Jelisaveta Todorović.

Autor: Jelena Đukić Pejić              WDR.de

Starijim Nišlijama, sprečenim da zbog zabrane kretanja ili neke bolesti napuste svoje domove, volonteri kontakt centara pet niških opština lekove i hranu nose do kućnog praga. Na takvom zadatku anagažovani su i srednjoškolci.

Srbija je već nedelju dana u vanrednom stanju. Kretanje građana svedeno je na minimum, a svakog dana uvode se nove rigoroznije mere. Među njima je i policijski čas.

Udaljena planinska sela u Srbiji u karantinu su u stvari – oduvek. Kako izgleda život starih i bolesnih sada u vreme vanrednog stanja?

Vanredno stanje u Srbiji, iznenadilo je mnoge građane. U trenutku su zatvorene škole i vrtići, a nastava prebačena na tv kanale i internet. Neki roditelji imaju mogućnost da rade od kuće, ali ipak moraju pametno da organizuju dan deci koja sada svo vreme provode u četiri zida.

Od nedelje uveče u Srbiji je uvedeno vanredno stanje kako bi se sprečilo širenje korona virusa. Vojska je izašla na ulice, dok bi građani trebalo da ostanu kod kuće. Zbog nepoštovanja prvih Vladinih mera, one su pooštrene.

Nakon što je u Srbiji potvrđen prvi slučaj korona virusa, u Nišu se „povećava spremnost zdravstvenih službi“. Na niškom aerodromu, sa kog avioni direktno  lete prema tri italijanska grada, putnika ka „području intenzivne transmisije virusa“ značajno je manje, dok je kontrola onih koji odatle doleću pojačana.

Plata, veća tri ili pet puta, nije jedini motiv da zdravstveni radnici iz Srbije posao potraže u inostranstvu. Odlaze i da bi imali više materijala za rad, doživeli bolji odnos sa poslodavcima i da bi lakše profesionalno napredovali, rečeno je na konferenciji za novinare Medijskog istraživačkog centra.

Problema u srpskoj železnici ima kao soli u moru, pa i mašinovođe traže rešenje po svojoj meri. Baš takvo rešenje srednjoškolcima železničke škole u Beogradu nudi nemačka firma. 

Nakon dve godine pružanja besplatne pravne pomoći za žrtve torture, čak dva slučaja nalaze se pred sudom u Strazburu. Besplatnu pravnu pomoć Centar za ljudska prava Niš u okviru projekta nudi još godinu dana.

Zagađenost vazduha u Nišu, od početka ove godine, svakog dana prevazilazi dozvoljenu vrednost, u nekim trenucima čak šest i po puta, pokazuje automatski monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Građani se žale da ih posle boravka na otvorenom peku oči, štipa u nosu i grebe u grlu.

Prema procenama udruženja prevoznika, Srbiji fali oko 2.000 vozača autobusa i 6.000 vozača kamiona. Međutim, i Evropa ima sličan problem, pa će situacija u Srbiji biti još gora. Već sada se oseća da vozača nema – čak i kada se pozove taksi.

Medijski istraživački centar završio radionice za nevladine organizacije koje se bave ekologijom. Radionice su iz oblasti novinarstva, fotografije i videa u okviru projekta “Sa više znanja do većeg uticaja”.

Udruženja osoba sa invaliditetom u Nišu po prvi put dodelila su  nagrade “Svetlost” pojedincima koji se svakodnevno zalažu za primenu ljudskih prava i vidljovost onih koji su drugačiji. Nagrađeni su i osnivač i urednica MICa Saša Đorđević i Jelena Đukić Pejić.

Aleksandra Manojlović Kocić i njen suprug Dragan Kocić jedan su od mnogobrojnih parova u Nišu koji su postali roditelji putem vantelesne oplodnje i jedan su od malobrojnih parova koji žele da o tome javno govore.  

Priznavanje diploma sa Kosova i udžbenici za decu albanske nacionalnosti u Srbiji – to pitanje i dalje visi u vazduhu. Nastavnici i đaci se snalaze – fotokopiraju udžbenike. Poseban je problem nastava istorije..

Medijski istraživački centar održao je radionicu o video novinarstvu, namenjenu aktivistima ekoloških organizacija.

Inženjer mašinstva Marko Ilić, rodjeni Nišlija, od pre dve godine živi i radi u Tamnjanici, selu sa osamdesetak kuća na obroncima Suve planine nedaleko od Bele Palanke.

Kako bi ekološki aktivisti iz Niša bili što vidljiviji i svojim aktivnostima lakše doprli do građana i medija, Medijski istraživački centar započeo je projekat „Sa više znanja, do većeg uticaja“.

Katarina Grujić (30) i Goran Djordjevića iz Smedereva i njihovo petoro dece – David (12), Filip (11), Viktor (9) i dvoipogodišnje bliznakinje Aleksandra i Andjela doselili su se ove jeseni u Crnu Travu i započeli novi život u tom mestu na krajnjem jugoistoku naše zemlje.

Uskoro se planira početak izgradnje Moravskog koridora koji treba da poveže sva veća mesta Šumadije sa Koridorom 10 i autoputem Miloš Veliki. Meštani Kraljeva raduju se autoputu, ali ih zbunjuje najavljeno izmeštanje korita Zapadne Morave.

Strana 1 od 13

Anketa

Sve više medicinara odlazi iz Srbije. Kakav je Vaš stav o tome?

  • Brinem jer najbolji odlaze i ne znam ko ostaje da nas leci
  • Nema razloga za brigu, to su normalne migracije
  • Ne brinem, verujem državi da ce zaustaviti odliv mozgova

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim