Migranti u Srbiji 76

Troje migranata izbeglih iz Sirije i Burundija vakcinisani su danas protiv kovida-19 na beogradskom Sajmu, vakcinom Astra Zeneka koju su sami izabrali.

Migranti kažu da ih policija „vraća“, a policija tvrdi da ih „odvraća“ od ulaska u zemlju. Razlika je pravno bitna, ali je realnost ista – stotine ljudi gazi Drinu ili pliva u brzacima. Navodno su se neki tako utopili.

Poslednjih meseci u Bugarskoj kriza sa korona virusom nije zaobišla ni centre za privremeni smeštaj izbeglica. Osnovane su dve specijalizovane kuće sa migrantima za zaražene virusom obolele od COVID 19.

Prvih jesenjih dana, između Malog Zvornika i Banje Koviljače, Drina još uvek ima delova na kojima se nalaze takozvani gazovi. Tuda noću prolaze izbeglice koje pokušavaju da pređu granicu ka Bosni.

Najveći izbeglički kamp Evrope nalazi se na grčkom Lezbosu. To je nehigijensko šatorsko naselje u kojem dosad nije izbilo žarište korone. Ali, kako kažu lekari, to je samo pitanje vremena. Grčke vlasti su nespremne.

Epidemija korona virusa zadala je udarac celom svetu, a deci izbeglicama koje su se nakon dugog puta zatekle na Balkanu, to je još jedna velika prepreka koju su morali prevazići. Jedina stvar zbog koje su se osećali „normalno“ kao i druga deca je odlazak u školu, ali epidemija je škole zatvorila.

Izolacija je sigurno jedna od najomraženijih reči u poslednje vreme. Migranti u centrima međutim, znaju taj osećaj već godinama. Kako se nose sa virusom?

Prihvatni centar u Divljani kraj Bele Palanke ponovo funkcioniše nakon što je tu u utorak smešteno 284 migranata, uglavnom iz Sirije, rekao je Slobodan Savović iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

Od septembra 2017. godine, od kada je migrantima dostupno obrazovanje u Srbiji, to pravo je do sada na kraće ili duže vreme iskoristilo preko 1.000 dece.

Children and some young refugees are trying to learn as much as possible while in Serbia. They manage a lot, but there are still many problems to overcome. Of about 850 children and young people, just over 200 attend school.

Deca i pojedini mladi izbeglice trude se da što više nauče dok su u Srbiji. Umnogome uspevaju, ali još mnogo je problema za prevazilaženje. Od oko 850 dece i mladih, tek nešto više od 200 njih ide u školu.

Bivši austrijski ministar tvrdi da postoji ugovor prema kojem se odbijeni tražioci azila vraćaju u Srbiju iako su tuda samo prošli. Srpska vlast ignoriše upite na tu temu, ali je DW došao do nekih odgovora u Beču.

Schools in Una-Sana Canton were the first to open the door to refugee children from Syria, Iran, Afghanistan, Iraq and other countries. It was a shock for everyone, for residents of Cazin and Bihac, for educators, and for refugee children.

Škole u Unsko – Sanskom kantonu, prve su otvorile vrata deci izbeglicama iz Sirije, Irana, Avganistana, Iraka i drugih zemalja. Bio je to šok za sve, za stanovnike Cazina i Bihaća, za prosvetne radnike, za decu izbeglice.

Zamenica komesara za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović je kazala da je povećanje broja migranata u novembru sezonsko i da se u prihvatnim centrima nalazi 4.700 migranata, a da su procene da se van centara nalazi još 800 migranata.

Umetnost ne poznaje jezik i religiju. Ona spaja, a najbolji dokaz za to je crtani film, nastao zajedničkim radom dece iz Niša i migranata iz Vranja.

I pored finansijske pomoći Evropske unije, vlasti BiH nisu uspele da obezbede adekvatan prihvatni smeštaj za izbeglice i migrante. Evropske institucije upozoravaju na moguću humanitarnu krizu zbog zime koja dolazi.

Još jedna radionica u Centru za migrante u sklopu projekta "Ja sam umetnost" održana je u Bujanovcu. Medijski istraživački centar je sa umetnicom Ninom Todorov posetio i mlade iz ovog centra u cilju stvaranja umetnosti kao načina izražavanja, ali i kvalitetno provedenog vremena. 

U Centru za migrante u Vranju trenutno boravi oko 90 izbeglica, uglavnom iz Avganistana, Irana i Iraka. Za ove porodice MIC je započeo projekat „Ja sam umetnost“.

Kako izveštavaju Bosanski mediji, 14. oktobra, nakon odluke Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona, nekoliko stotina migranata koji su boravili na javnim površinama u Bihaću su prisilno premješteni u Vučjak.

Koje su posledice lažnih vesti i senzacionalističkog izveštavanja o migrantskoj populaciji koja boravi u Srbiji i kako očuvati profesionalne standarde novinarstva samo su neka od pitanja o kojima se diskutovalo na medijskoj radionici koja je u okviru projekta “Podr[ka EU upravljanju migracijama u Republici Srbiji” održana u Nišu.

Strana 1 od 4

baner

Saint Art Designs / Web Development

Saint Art Designs / Web Development

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim